Predsednik Poljske Leh Kačinski je u ponedeljak primio nagradu UN za državne napore da integriše osobe sa invaliditetom u javni život. Kačinski je dobio nagradu od Ane Elinor Ruzvelt, unuke bivšeg predsednika SAD Frenklina D. Ruzvelta, na ceremoniji kojoj je prisustvovao Generalni sekretar UN Kofi Anan. Poljsko društvo pokazuje kako se izgrađuje društvo jednakosti, rekao je Anan u svom kratkom govoru „i nadam se da će ovaj primer slediti mnoge druge države“. Kačinski je rekao da su prvi koraci u nuđenju boljih uslova života osobama sa invaliditetom u Poljskoj potekli iz pokreta Solidarnost koji je potekao iz radničkih protesta 1980. i pomogao da se savlada komunizam davet godina kasnije.  „U našem društvu , mi pokušavamo da izgradimo solidarnost kao važnu socijalnu vrednost“ rekao je Kačinski po dobijanju skulpture Ruzvelta, koji je koristio invalidska kolica usled posledica dečije paralize, a vodio je SAD kroz veliku krizu i II Svetski Rat. Predsednik Poljskog udruženja  za brigu o osobama oštećenog sluha i vida , Gregor Kozlovski, primio je ček na 50.000 $ zajedno sa nagradom. Nagrada je ustanovljena 1995. sa ciljem ohrabrivanja nacija za brigu o osobama sa invaliditetom. Pod komunizmom je, Poljska , nacija koju  čini oko 38 miliona stanovnika, imala nekoliko javnih objekata za osobe sa invaliditetom, koji su uglavnom živeli u svojim domovima. Komunizam je garantovao jednaka prava za sve u ustavu i zakonima, i nametao obavezu  poslodavcima da ponude posao osobama sa invaliditetom. U gradovima se sada takodje prave napori da se eliminišu barijere u fizičkom pristupu u kancelarije, škole i druga javna mesta. Skorašnja TV kampanja , uz učešće zaposlenih mladih korisnika kolica, obraća se kompanijama da daju više mogućnosti i prilika osobama sa invaliditetom. Kačinski je bio u četvorodnevnoj poseti Njujorku da bi se obratio skupu –  za debatu Generalnoj skupštini UN.

Nastavnica oštećenog vida je radila u srednjoj školi privremeno na godinu dana 2000/2002. Medjutim, 2004. i 2005. je odbijena da se zaposli kao nastavnik muzike u toj istoj školi. Tokom 2005. taj posao je prerastao u stalni radni odnos, a ova nastavnica je imala osećaj da je odbijena zbog svoje invalidnosti. U skladu sa stručnom ekspertizom njenog advokata ona je definitivno bila najbolji i najkvalifikovaniji kandidat za taj posao. Radeći privremeno pomenutu godinu, nastavnica je dobila visoku ocenu za obavljeni posao. Ovaj slučaj je tim pre ozbiljan jer je škola koja ju je odbila potpisala sporazum o inkluzivnom zapošljavanju sa norveškom Vladom. Norveško udruženje slepih i slabovidih osoba je pomoglo u ovom pravnom slučaju i utvrdilo da je ovo dobar primer kako su osobe koje ne vide ili imaju oštećeni vid diskriminisane u društvu. Svega 30 % osoba oštećenog vida, starosti od 16-67 godina u Norveškoj su radno angažovane na poslovima od 20 časova nedeljno. Istraživanje koje sproveo Norveški nacionalni centar za invalidnost pokazuje da će jedan od deset poslodavaca verovatno pozvati kvalifikovanu slepu osobu sa psom vodičem na intervju za posao.Branilac optuženih, okruga Oppland, je izjavio da ovo nije slučaj diskriminacije nego lične prihvatljivosti ovog slučaja,  bez obzira na nastavničin invaliditet. Nastavnica je tražila odštetu od 6,25 miliona norveških kruna a ovih dana se očekuje sudska presuda.

SHARE SEE trening u Leskovcu

 Trenerski tim Centra za samostalni život invalida Srbije, Vojislav Mladenović i Svetislav Marjanović, je nastavio seriju uspešnih treninga za predstavnike organizacija OSI u okviru SHARE SEE programa.U Leskovcu je, na treningu I modula o antidiskriminaciji, 27 i 28. septembra bilo prisutno 20 učesnika iz 10 organizacija OSI.Trening je odradjen kvalitetno a učesnici su bili aktivni i pozitivno raspoloženi.

SAOPŠTENJE ZA ŠTAMPU ENIL SEKRETARIJATAValensija, 13. septembar  2006. MADRID, ŠPANIJANakon što su  proveli zaključani 25 sati u Nacionalnoj službi za socijalnu politiku u MadriduOSOBE SA INVALIDITETOM ŠPANSKOG POKRETA ZA SAMOSTALNI ŽIVOT PREKINULI PROTEST ·        Nakon pregovora i sastanka sa ministrom za rad i socijalna pitanja Hesusom Kalderom Dvadeset i jedan član španskog Pokreta za samostalni život “Foro de Vida Independiente” su se zaključali 12. septembra u glavnoj zgradi Nacionalne službe za socijalnu politiku u Madridu. Trinaestoro od njih su korisnici kolica sa visokim stepenom invaliditeta. Oni su zatražili prijem kod predsednika Vlade Španije Hose Luisa Rodrigeza Zapatera ili ministra za rad i socijalna pitanja Hesusa Kaldere, kako bi objasnili nedostatak osnovnih prava u projektu Promocije personalne samostalnosti i pažnje koja se posvećuje osobama sa invaliditetom koje potpadaju pod Akt o potrebama. To je zakonski akt koji bi trebalo da bude usvojen uskoro u Donjem domu Parlamenta Španije. Ovi aktivisti su veoma zabrinuti za situaciju jer se njihova jednaka prava i mogućnosti ne garantuju kao prava španskih i evropskih gradjana. Njihovi zahtevi o uključivanju stvarnog SAMOSTALNOG ŽIVOTA u zakon imaju podršku u Ujedinjenim nacijama, kao i Ekonomskom i socijalnom komitetu Evrope.  Četiri meseca “Foro de Vida Independiente” (FVI) pokušava da objasni svoje zahteve svim političkim grupama u Španiji, kao i parlamentarnim predstavnicima. Zadobili su veliku podršku većine njih, ali se plaše da važna pitanja oko samostalnog života neće biti uključena u Akt.  Manuel Lobato, španski predstavnik u Upravnom odboru Evropske mreže Centara za samostalni život (ENIL) i koosnivač FVI je bio jedan od “zaključanih” aktivista. Po njegovim rečima “veoma loše su se ponašali prema nama u zgradi ali je važno da nas je danas primio i saslušao gospodin Kaldera. Zabrinuti smo jer nismo naišli na mnogo volje i želje da se principi samostalnog života uključe u novo zakonodavstvo. Na primer, personalna asistencija nije jasno uključena; osobe sa invaliditetom će morati da plaćaju najmanje 30% servisa (što nije slučaj u drugim sličnim situacijama u okviru sistema socijalne zaštite u Španiji). Španska vlada sprečava apliciranje za samostalni život iako UN i Evropski ekonomski i socijalni komitet zahtevaju upravo suprotno. Španska vlada ima mogućnost da to uradi valjano i počne jednom za svagda da se ponaša prema osobama sa invaliditetom kao prema punopravnim gradjanima. To je ono što smo želeli da razjasnimo sa gospodinom Kalderom.” “Foro de Vida Independiente” je pokret nastao 2001. u Španiji. Sledi filozofiju samostalnog života kao pokret gradjanskih prava nastao u SAD pre četrdesetak godina.  Njegovi članovi su osobe sa invaliditetom. Organizacija je članica evropske mreže Centara za samostalni život   

Današnji dan, 25. avgust 2006, je dan za slavlje!  Ostvarili smo nešto što nam je dugo bio san: Konvencija UN o našim ljudskim pravima!

Pre dvadeset i pet godina na prvom svetskom kongresu DPI u Singapuru, prepoznali smo potrebu ujedinjenja i borbe za naša ljudska prava. Ovom pobedom smo se ujedinili kao nikad pre!  Usvajanjem nacrta Konvencije od strane Ad Hoc Komiteta možemo da proslavimo veliku pobedu na dugom putu ka jednakosti i treba da budemo veoma ponosni na to dostignuće. Na početku ovih pregovora DPI je jasno izneo svoj stav da nema ljudskih prava na koja osobe sa invaliditetom nemaju prava. Dokument usvojen danas priznaje i  štiti naša prava u okvirima rada UN i na taj način nam osigurao veliku pobedu.
Ovaj dokument je od neprocenjive vrednosti za nas a mi ćemo nastaviti našu borbu za puno ostvarenje svih naših prava! Na kraju želimo da se posebno zahvalimo Predsedavajućem Ad Hoc Komiteta, ambasadoru Don MacKay’u sa Novog Zelanda i vladinim delegacijama, DESA i Sekretarijatu UN, kao i NVO kolegama širom sveta koji su radili vredno da bi nam omogućili ovaj izuzetan instrument. Radujemo se zasedanju Generalne skupštine UN kako bismo započeli važan proces ratifikacije i primene ove Konvencije! Venus Ilagan, Predsedavajuća DPI (Svetska organizacija OSI)

Geoff Adams-Spink

Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom je usvojena u Njujorku.

Procenjuje se da u svetu ima 650 miliona osoba sa invaliditetom.

“Kovencija će primorati države da razviju različite načine razmišljanja o invalidnosti“ rekao je Don MacKay sa Novog Zelanda. „Kad jednom napravite preokret u mišljenju..i prihvatite “mogu” umesto “ne mogu” pristup, sve drugo će proisticati odatle.“

Nove prava i slobode

Očekuje se da dokument prihvati i Generalna skupština UN na svom narednom zasedaju, koje počinje u septembru.

One države koje potpišu dokument će morati da ratifikuju zakone i druge mere u cilju unapredjenja prava osoba sa invaliditetom i otarase se zakona, prakse i običaja koji diskriminišu osobe sa invaliditetom.

Trenutno samo 45 zemalja ima odredjene zakone koji štite osobe sa invaliditetom.

SAD nisu glasale

Medju državama koje nisu potpisale Konvenciju su Sjedinjene Američke Države, što je pravdano time da u SAD već postoji sveobuhvatno zakonodatvstvo u vezi osoba sa invaliditetom.

To nije ono što brine Mariu Raina, koordinatora medjunarodnog saveta za osobe sa invaliditetom. „Mislim da će SAD potpisati Konvenciju kao što su to uradile i sa drugim dokumentima,“ izjavila je za BBC News website. „Kada potpišete Konvenciju, vi se slažete sa principima čak iako nemate obavezu da ih primenjujete.“

”Dobrodošlica”

Dokument je pozdravljen od strane Komisije za prava osoba sa invaliditetom (Disability Rights Commission-DRC) u Velikoj Britaniji.

Imajući u vidu ekonomske, socijalne i kulturne razlike u svetu, trebaće nekoliko godina pre nego što se uspostavi minimum standarda iz Konvencije i oni se univerzalno primene.

Ali za učesnike kampanje koji zastupaju oosobe sa invaliditetom, najveću svetsku manjinu koja je godinama gurana u stranu, ovo je svakako prvi korak i dobrodošlica.

Visoki komesar UN za ljudska prava, Louise Arbour, je dala svoju podršku Medjunarodnoj Konvenciji za prava osoba sa invaliditetom, koju će razmatrati Generalna skupština Ad Hoc komiteta u Njujorku.

“Radujem se saradnji sa državama i njihovim gradjanskim društvima, u davanju podrške novim mehanizmima praćenja zaštite ljudskih prava. To će omogućiti državama podizanje svesti i upućivanje na stereotipe i predrasude koje osobama sa invaliditetom poriču uživanje njihovih ljudskih prava”, rekla je Louise Arbour.

Generalna skupština Ad Hoc Komiteta zaseda od 14. do 25. avgusta, kada će se razmatrati usvajanje nacrt teksta Konvencije. Predlog ovog dokumenta je u pregovorima od 2001, i biće prvi prvi novi dokument o ljudskim pravima u 21. veku koji će označiti pomak u načinu odnosa prema 650 miliona osoba sa invaliditetom.

Služba za informisanje UN

Trenerski tim Centra za samostalni život invalida Srbije, Duško Savić i Vojislav Mladenović, održali su prvi trening za predstavnike organizacija OSI okviru SHARE SEE programa za Podunavsko/braničevski region.U Smederevu je, na treningu I modula o antidiskriminaciji, 22 i 23. avgusta bilo prisutno 16 učesnika iz osam organizacija OSI

Trenerski tim Centra za samostalni život invalida Srbije, Dimitrije Gligorijević i Svetislav Marjanović, uspešno su započeli seriju treninga za predstavnike organizacija OSI u okviru SHARE SEE programa.U Kruševcu je, na treningu I modula o antidiskriminaciji, 17 i 18. avgusta bilo prisutno 20 učesnika iz 11 organizacija OSI.Trening je odradjen kvalitetno a učesnici su bili vrlo aktivni i pozitivno raspoloženi, što je rezultiralo željom da se svi opet u istom sastavu sretnu i na ostalim modulima.

13. avgust 2006.  – Pregovarači iz celog sveta su se sastalni u sedištu UN u Njujorku u ponedeljak da bi nastavili razgovore o finalizaciji nove konvencije koja bi štitila prava osoba sa invaliditetom.

Delegati 192 zemlje članice i predstavnici iz preko 90 nevladinih organizacija će provesti dve nedelje nastojeći da usaglase preostale razlike u članu 33. nacrta Konvencije.

Predsedavajući poslednje sesije, osme u pregovorima, ne krije svoj optimizam da je kraj rada blizu.

 “Postoje mnogi pokazatelji da medjunarodna zajednica želi zaključak rada na Konvenciji,” rekao je Don MacKay, stalni predstavnik Novog Zelanda pri UN u Ženevi. Jedino je dve nedelje rada, po njemu. Možda kratak period za postizanje saglasnosti o tako mnogo kompleksnih pitanja. “Niko neće raditi po svom,” rekao je on. “Ljudi moraju da počnu da prave kompromise.”

Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom bi značila veliki zaokret u načinu tretiranja 650 miliona osoba sa invaliditetom u svetu.

 “Osobe sa invaliditetom su jedna od najmarginalizovanijih grupa u društvu,” rekao je gospodin MacKay. Procenjuje se da 90% dece sa invaliditetom u zemljama u razvoju ne pohadja školu.

“U oko 45 zemalja postoji zakonodavstvo koje se odnosi na osobe sa invaliditetom,” izjavio je Thomas Schindlmayr iz Odelenja UN za ekonomska i socijalna  pitanja. “Kao reuzltat toga, osobe sa invaliditetom nemaju mogućnost obrazovanja, zapošljavanja, ili ostvarivanja svojih snova i potencijala kao drugi ljudi.”

U nedavnom obraćanju UN zemljama članicama, predsednik Generalne Skupštine Jan Eliasson je urgirao da se rad na Konvenciji privede kraju. On je potvrdio značajan progres koji je učinjen ali da je istovremeno prethodnih sedam sesija “ostalo bez krajnjeg dogovora.”

Osobe sa invaliditetom ostaju medju najmarginalizovanijom populacijom i nose se sa ogromnim teretom fizičkih, pravnih i društvenih prepreka u ostvarivanju svog punog potencijala. Zvaničnici tvrde da Kovencija može da dovede do novih zakonskih okvira i promene stavova o osobama sa invaliditetom, počev od gradnje i dizajna lokalne zajednice do transporta, obrazovanja, zapošljavanja i rekreacije.

Dogovor će obavezati zemlje, izmedju ostalog, da postepeno uključe programe za osobe sa invaliditetom u konstruisanje novih funkcionalnih celina, promovisanje i unapredjenje

Priya Kotecha, August 2006 Nakon analize medju vladinim sektorima postoji mogućnost postavljanja pitanja samostalnog života u središte političkog pitanja.Analiza vladine politike o samostalnom životu je najavljena tokom drugog čitanja Predloga zakona o samostalnom životu osoba sa invaliditetom Lorda Ešlija u Domu Lordova.Vodjena iz kancelarije za invalidska pitanja, ova analiza će okupiti različita vidjenja: od strane lokalnih i centralnih vlasti, osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija, o tome kako samostalan život  može da utiče na razvoj “Led by the Office for Disability Issues, the review will gather views from local and central government and disabled people and their organisations, on how the government can use IL to develop „originalnih novih rešenja u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, transportu, zapošljavanju i stanovanju”. Analizom će rukovoditi Džejn Kembel – kofinansijer Nacionalnog Centra za samostalni život (National Centre for Independent Living – NCIL), kao odgovor na preporuke koje su date u izveštaju Unapredjen život, kojeg je uradilo premijerovo Odeljenje za strategiju u januaru 2005.Najavljujući ovu analizu, Vladin predstavnik za zdravstvo, Baronesa od Blejdstona je izjavila: “Samostalni život je realnost za neke osobe sa invaliditetom uprkos barijerama koje i dalje postoje. S druge strane, u najpotpunijem smislu, samostalni život je još uvek san za mnoge.“ Osobe sa invaliditetom su izrazile svoje nezadovoljstvo na Konferenciji o samostalnom životu koju je organizovao NCIL. Sju Bot, Strateški direktor NCILa je izjavila: „Osobe sa invaliditetom se pitaju ‘koliko još analiza je potrebno? Imamo samo jednu šansu da živimo svoj život. Koliko dugo realno možemo da čekam dok se stvari ne postave na pravi način i ljudi dobiju šansu da žive pun život?'“Ali ona je takodje rekla da ova analiza treba da se podrži „ukoliko će pomoći Vladinom većem razumevanju značenja samostalnog života“. Delegati se nadaju da će analiza privući podršku vlade, ali  Ana Mekgvajer, Ministar za osobe sa invaliditetom kaže da Vlada ima rezervu prema tome koliko će to da košta. Simona Aspis, parlamentarni radnik, odgovorna za kampanje Britanskog Saveta za osobe sa invaliditetom(BCODP) kaže da jedva čeka ovu analizu jer je ona „u skladu sa onim šta osobe sa invaliditetom žele i sa onim što piše u Predlogu zakona o samostalnom životu“. Komisija za prava osoba sa invaliditetom (The Disability Right Commission – DRC) priprema analizu “ekonomske isplativosti” koja će biti gotova na vreme da bi se razmotrila u okiru analize vladinih rashoda za sledeću godinu.U medjuvremenu, NCIL i Udruženje rukovodilaca socijalnih službi je potpisalo Protokol o saradnji sa ciljem podsticanja lokalnih vlasti da prihvate i razumeju doprinos kojeg su dali Centri za samostalni život osoba sa invaliditetom i druge korisnički vodjenje organizacije.

Udruženje Severne Irske za zapošljavanje uz podršku sa zadovoljstvom poziva na učešće na 8. Konferenciji Evropske Unije o zapošljavanju uz podršku u Belfastu, Severna Irska od 13. do 15. juna 2007. godine. Za vaše dalje interesovanje obratite se na email: info@euseconference2007.org

Website će biti postavljen od septembra 2006.

Radujemo se susretu u Belfastu!

Northern Ireland Union of Supported Employment 

58 Strand Road, Derry, Co Londonderry 

Northern Ireland, BT48 7AJ 

Tel: ++44 (0)28 71 377709 

Fax: ++44 (0)28 71 360125 

Textphone: ++ 44 (0)28 71 372077 

Email: info@euseconference2007.org 

Web: www.euseconference2007.org