Ovog se januara završava jedna od faza projekta SPAS. Kao što smo ga s radošću počeli, želeli smo da ga u dobrom raspoloženju i završimo uz prisustvo svih onih koji su u projektu direktno učestvovali ili na bilo koji način davali podršku svih ovih godina. Završavajuci projekat želeli smo da nagradimo korisnike koji su tokom projekta zaista živeli samostalan život po svim postulatima njegove filozofije, personalne asistente koji su radili u skladu sa potrebama svojih poslodavaca/korisnika i najbolje organizovanu i vodjenu kampanju za nastavak SPAS projekta u nekom novom vidu, za ove stare i neke nove korisnike i njihove asistente. O “ideji čije je vreme došlo“ pričaju i oni koji su verovali u nju i koji i dalje veruju. O njoj pričaju i oni kojima je ta ideja bila sumnjiva – što samo znači da je preispituju jer nisu potpuno sigurni da je utopija. U petak, 19. januara su proglašeni pobednici i to izgleda ovako: Najbolje organizovana i vodjena kampanja je bila u Somboru. Najbolji personalni asistenti su: Suzana Djordjević iz Leskovca (3), Andjelka Janićijević iz Beograda (2) i Dragoljub Stojanović iz Leskovca (1. mesto).  Korisnici koji su ostvarili najveću promenu za vreme trajanja projekta su: Gordana Stojanović iz Leskovca (3), Julijana Čatalinac iz Sombora (2) i Slobodan Milojković iz Jagodine (1. mesto).

Nicole Hytinen
RAMPUkoliko ste u procesu traženja novog stanam verovatno tražite dom u kome vidite sebe za dugi, dugi niz godina. Dom je posebno mesto gde raste porodica, nastaju uspomene i gde se osećate prijatno iako vremenom rastete i starite.Jedan od deset najvećih trendova u gradnji i preoblikovanju od 2005. na ovamo je planiranje za “stare dane” uključujući odgovarajuće detalje u dizajn vašeg doma. Ti detalji podrazumevaju ulaz bez stepenika, široke dovratke i  prolaze, kupatilo u prizemlju sa ojačanim zidovima (razmislite u ugradjivanju rukohvata u kupatilo) i lako dostupne prekidače, termostate i ventile. Ovi detalji, ali ne i sitnice, će vam uštedeti nekoliko hiljada dolara ukoliko ih ugradjujete prilikom izgradnje stana, a ne nakon njegovog završetka.

Naše se navike menjaju kako starimo. Ali i ranije možete biti u situaciji da vam na neko vreme budu potrebna kolica ili štake, a onda će vam se stepenice na ulazu činiti ogromnom preprekom. Neki od starih će radije napustiti svoje domove i otići da žive u staračke domove, ali će neki ipak uložiti novac i izgraditi rampu koja će im omogućiti ulazak u stan.

Stanovi dizajnirani sa pomenutim jednostavnim i ne mnogo skupim detaljima se zovu Domovi za ceo život. Ovako dizajnirani stanovi će omogućiti ljudima da u svojim domovima stare, osećaju se sigurno, samostalno i ugodno, bez obzira da (ne)invalidnost ili godine. Ovakvi stanovi nisu korisni samo za stare i osobe sa invaliditetom. Roditelji sa malom decom, posebno bebama u kolicima, kao i osobe u trenutnom stanju korišćenja kolica ili ortopedskih pomagala (prelom noge npr.) imaju korist od ovakvih stanova. Prenos sledovanja namirnica ili selidba nameštaja u ovakvim stanovima bivaju mnogo lakši. Zato ako pravite planove da gradite kuću ili kupujete stan, nemojte da zanemarite činjenicu da birate dom koji treba da služi i vama i vašim rodjacima i prijateljima doživotno!http://www.rampcil.org/ 

7. januar 2007.

Napisala Lisa Chamberlain

St. Louis, Missouri – SHARON M. BROWN je plakala od radosti prvi put kad je obavila tuširanje u svom novom stanu bez ičije pomoći. Ona nije mogla ništa više nego da drži sundjer za tuširanje, otkako je imala udes kojeg je uzrokovao pijani taksista pre šest godina. To se dodatno iskomplikovalo sa multiplom sklerozom koja joj je dijagnostikovana nekoliko godina pre nesreće. Za nekoga koje je jednom prepešačio 100 milja putem kroz Apalači planine, nikad nije ni pomislila da tuširanje može da bude takvo postignuće.
Zgrada stanova koji imaju pristupačna kupatila za osobe koje koriste kolica, uključujući tuševe je takodje postignuće za sebe. Zgrada u Severnoj ulici br. 6 je otvorena u martu 2005.  i prva je u nizu zgrada za stanovanje u zemlji u kojoj su sve stambene jedinice gradjene po principima Univerzalnog dizajna.
Dok je u gradjevinskim kodeksima obezbedjen minimum standarda posvećenih pristupačnosti, univerzalni dizajn je relativno novi concept koji prevazilazi te kodekse i zalaže se za gradju okruženja koje mogu da koriste svi ljudi bez potreba za adaptacijom. To uključujue i kuhinjske elemente sa prilagodjenom visinom, mašine za pranje i sušenje sa frontalnim vratima, ulaze bez pragova, tuš kabine u kupatilima.

No najvažnije je, prema zastupnicima univerzalnog dizajna, da i zgrada i stanovi izgledaju tako kao da uopšte nisu pravljeni za osote sa invaliditetom. Namera univerzalnog dizajna je da stvara proizvode i okruženje koje mogu da koriste svi ljudi bez obzira da li imaju ili ne neki invaliditet.
Prema Centru za univerzalni dizajn u državi Severna Karolina univerzalni dizajn je izuzetno dostupan, ali je primenjen u svega nekoliko slučajeva gradnje.Shiraz “univerzalni dizajn” je 1989. osmislio arhitekta Ron Mace, koji je razvio set od sedam principa, kao što sun pr. “mali fizički napor” i “jednostavno i intuitivno korišćenje”. Gospodin Mace je, pre svoje smrti 1998,  osnovao centar u gradiću Raleigh, radi daljeg razvoja I integrisanja principa u svakodnevni život.

Colleen Starkloff  i njen muž Max, koji je ostao nepokretan nakon ronilačke nezgode u mladosti, želeli su da izgrade nacionalni model univerzalnog dizajna. Preko neprofitne organizacije Paraquad, koju su osnovali 1970. tragali su za ljudima koji bi se bavili univerzalnim dizajnom i primenjivali ga. Tokom  2003. Richard D. Baron, predsednik  McCormack Baron Salazar, poznate nacionalne gradjevinske firme, ih je kontaktirao radi moguće saradnje i projekata.

„Nazvao me i rekao: Mislim da imam dobru lokaciju. Koliko stambenih jedinica želite da bude po univerzalnom dizajnu?’ Regla sam: Želim da sve budu po univerzalnom dizajnu. U tome je poenta: universalno.’ Kao da je malo oklevao a onda je rekao OK, potrudićemo se da bude tako.’ „

Gospodin Baron je angažovao Andrew Trivers, arhitektu osnivača Trivers Associates, da kreira okruženje jednako podesno i za osobe sa invaliditetom i za one koje to nisu.
U zgradi u blizini St. Louisa, nazvanoj Central West End, se 95 posto stanova rentira, a 20 stanova pripada osobama sa invaliditetom, što je po gospodji Starkloff dobro jer je cela poenta u integraciji.

Za Jacqueline Benoit, integracija znači više od života u susedstvu sa neinvalidnom populacijom – to je mogućnost da ponovo živi sa svojim sinom Johnathanom i brine o njemu. Gospodja Benoit je pre četiri godine imala automobilsku nesreću i nakom šest meseci provedenih na intenzivnoj nezi mogla je da diše bez aparata. Nakon nesreće je ostala delimično pokretna i tri godine je provela u rehabilitacionom centru dok je njen sin živeo sa rodjacima.

Sada ona i sin, koji je napunio sedam godina žive u stanu koji ima dve spavaće sobe i dva kupatila, sa kvakama na vratima umesto kružnih brava, sa mašinom za pranje sudova i rernom koje su postavljene u zidu i podignute na visinu od 18 inča od poda (što je odgovarajuća visina i za ljude koji stoje i za one koji sede) i šporetom sa kontrolnim delovima napred umesto onih koji su obično postavljeni pozadi.

Ovakve sitnice olakšavaju život ali i Johnathan je pronašao nešto za sebe. „Obožava sobu sa tegovina,“ kaže gospodja Benoit. „Idemo tamo zajedno kad treba da radim vežbe za ruku. Srećna sam što sam živa i što mogu da brinem o svom sinu.“

Pre dizajniranja Severne ulice br.6, gospodin Trivers nije nikada koristio univerzalni dizajn, ali sada je drugačije. „Ovo je budućnost,“ tvrdi on. „Ljudi duže žive zahvaljujući napretku zdravstvene tehnologije, ne umiru od automobilskih nesreća i invaliditeta kao što su nekada. Pitanje je samo kako da sve izgleda da je pravljeno da zadovolji sve ljude a ne samo one koji imaju odredjene potrebe?“

Richard C. Duncan, menadžer projekta u Centru za univerzalni dizajn kaže: „Mnogi ljudi misle da je univerzalni dizajn sinonim za pristupačni dizajn. On ima dodatnu dimenziju koja ga razlikuje a to je: komponenta socijalne jednakosti. To je nevidljiva strana proizvoda. „Tako, na primer, rampu je teško integrisati u dizajn zgrade. Mi se zalažemo za ulaze bez stepenika, kojeg svi mogu da koriste bilo da imaju problem u kretanju ili nose gomilu teških paketa.“

Kao i za gospodju Brown, živeti samostalno je važnije neko pešačiti Apalačima. „Biti u stanju da se starate o sebi ne cenite sve dok vam ne kažu da to više ne možete.“

Izvor: New York Times
http://www.nytimes.com/2007/01/07/realestate/07nati.html

Vlada Srbije je 28. decembra 2006. usvojila Strategiju za unapredjenje polozaja osoba sa invaliditetom. Izuzetno važna vest na kraju jedne i početku nove godine.

Srećna Nova 2007!

Centar “Živeti uspravno” – Novi Sad, u saradnji sa Novosadskim udruženjem studenata sa invaliditetom realizovao je obuku predstavnika/ica političkih stranaka u Novom Sadu o osnovama invalidnosti. Cilj projekta je bio uspostavljanje trajne saradnje sa strankama na lokalnom nivou na planu razmene informacija u oblasti invalidnosti i uticaj na stvaranje uslova u okviru političkih partija za rad na zastupanju interesa građana i građanki sa invaliditetom. Podržan je kroz Share-SEE projekat uz finansijsku podršku Handicap Internationala, Odeljenja za medjunarodni razvoj Velike Britanije – DFID-a i Evropske Komisije preko Evropske inicijative za demokratiju i ljudska prava i od strane Misije OEBS-a u Republici Srbiji.   U petak 15. decembra završen je poslednji ciklus predavanja. U edukaciji su učestvovali predstavnici/e Demokratske stranke, Demokratske Vojvodine, Liberalno demokratska partija, Liga socijal-demokrata Vojvodine, Pokreta „Snaga Srbije“, Socijal-demokratske partije, Srpskog pokreta obnove, Stranke G17+.i pripadnici/e MUP-a Republike Srbije.Svih 6 grupa čuli su predavanja na temu Modeli invalidnosti i jezik invalidnosti (predavači Milica Mima Ružičić-Novković i Ivan Novković, Centar Živeti Uspravno – Novi Sad) i Standardi i pravna regulativa (predavač mr Damjan Tatić, Centar za samostalni život invalida Srbije), Pristupačnost i dizajn  za sve (predavač ing. Miodrag Počuč, Centar Živeti Uspravno – Novi Sad). Za predstavnike političkih partija organzovano je predavanje na temu Službe podrške osobama sa invaliditetom (predavač Gordana Rajkov, Centar za samostalni život invalida Srbije) , a za predstavnike/ice MUP-a na temu Nasilje nad osobama sa invaliditetom (predavač Lepojka Čarević – Mitanovski, Grupa IZ KRUGA)Predstoji sumiranje rezultata koji će biti objavljeni u priručniku za učesnike obuke do kraja januara 2007. 

SPAS projekat se bliži svom završetku u formi kako je do sada bio poznat.Nadamo se da će kampanja koju još uvek vodimo uticati na to da se servis nastavi u nekom drugom obliku na zadovoljstvo svim dosadašnjih a i novih korisnika i njihovih asistenata.  I u vreme nastanka projekta Centar za samostalni život invalida Srbije je razmišljao kako da i na kraju napravi jedno lepo i prijatno iznenadjenje za svoje clanove, saradnike, korisnike i njihove asistente. To su nagrade za:

1. najbolje organizovanu lokalnu kampanju u okviru SPAS kampanje
2. korisnika/cu koji/a je u toku trajanja projekta napravio/la najvecu promenu u svom zivotu, zahvaljujuci podrsci SPAS-a, odnosno PA
3. najboljeg personalnog asistenta/kinju.

Posao ocenjivanja ce odraditi ziri sastavljen od osoba koje nisu direktno bile uključene u projekat i nadamo se da ćemo zajednički na jedan lep i afirmativan način završiti ovu fazu našeg SPAS projekta. Na ovom mestu ćemo objaviti i rezultate nakon 20. decembra.

Prve vesti o usvajanju Medjunarodne konvencije o pravima osoba sa invaliditetom dobili smo od DPI azijsko/pacifičkog regiona na Tajlandu.Usvajanje 13.12. 2006. je praćeno na UN Webcastu i po odluci o usvajanju je proslavljeno uz pravu rodjendansku tortu sa svećicama. ČESTITAMO SVIMA OVAJ VELIKI DAN ZA OSOBE SA INVALIDITETOM.

Centar za samostalni život invalida Srbije, u saradnji sa Novosadskim udruženjem studenata sa invaliditetom i Centrom „Živeti uspravno“ Novi Sad organizuje u četvrtak, 14. decembra sa početkom u 12 h  tribinu pod nazivom „Međunarodna konvencija o pravima osoba sa invaliditetom: Prva konvencija o pravima čoveka u novom milenijumu“ u Svečanoj Sali Fakulteta Tehničkih Nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Tribina se održava u sklopu projekta promovisanja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, koji Centar realizuje uz podršku Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. Tribinu će moderirati  mr Bojan Tubić asistent na Pravnom fakultetu – iz Međunarodnog javnog prava a na tribini će govoriti profesor mr Damjan Tatić, ekspert Republike Srbije u Ad hok komitetu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija za izradu nacrta Međunarodne konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Milesa Milinković, predsednica Novosadskog udruženja studenata sa invaliditetom. Tribinu otvara, u ime domaćina, student prodekan Vladimir Todorović.

Na nedavno održanom Okruglom stolu „Najbolje prakse u Bosni i Hercegovini i regionu“ u okviru projekta “Podrska razvoju politike u oblasti invalidnosti u Bosni i Hercegovini” prezentovana su sledeća istraživanja koja možete pročitati u celini:  

1. Procjena finansijske odrzivosti implementacije strategije i politike u oblasti invalidnosti, sa prilogom;
2. Pregled najboljih praksi u oblasti invalidnosti u Bosni i Hercegovini;
3. Pregled postojecih politika i zakonodavstava u regionu i EU u oblasti invaliditeta i invalidnosti (ukljucujuci i procjenu uticaja); i
4. Pregled nacionalnih akcionih planova za socijalno ukljucivanje zemalja clanica Evropske unije i zemalja u regionu sa fokusom na politike u oblasti onesposobljenja.

U izdanju Narodne kancelarije predsednika Republike je objavljena knjiga Vladimira Pešića Evropska Unija i osobe sa invaliditetom.

Ovu knjigu možete naći u našoj E-biblioteci.

 U Sarajevu se 30. novembra održava Okrugli sto na temu „NAJBOLJE PRAKSE U BiH I REGIONU“ u okrviru projekta PODRŠKA RAZVOJU POLITIKE U OBLASTI INVALIDNOSTI U BOSNI I HERCEGOVINI (2005-2009) kojeg finansira vlada Finske. Cilj ovog projekta je bio uspostavljanje adekvatnog i održivog sistema socijalne zaštite, za potpuno priznavanje prava i mogućnosti lica sa invaliditetom i civilnih žrtava rata. To uključuje usklađivanje pravne i socijalne zaštite svih lica sa invaliditetom na osnovu inkluzivnih standardnih pravila za izjednačavanje mogućnosti za lica sa invaliditetom, kao i uspostavu mješovitog sistema socijalne zaštite. U tom smislu je neophodno raditi dalje na razvoju politike invalidnosti. Predstavnici Centra za samostalni život invalida Srbije će u okviru ovog Okruglog stola govoriti o iskustvima projekta Servis personalnih asistenata u Srbiji a pored ovih, govoriće se i o pozitivnim iskustvima u Makedoniji, Hrvatskoj i Bosni.

Centar za samostalni život invalida Srbije organizuje u utorak, 28. novembra, sa početkom u 17 časova tribinu pod nazivom „Međunarodna konvencija o pravima osoba sa invaliditetom: Prva konvencija o pravima čoveka u novom milenijumu“ u amfiteatru 8 Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u sklopu Opšteg seminara Pravnog fakulteta.  Tribina se održava u sklopu projekta promovisanja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, koji Centar realizuje uz podršku Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije.  Tribinu će moderirati prof Jovica Trkulja a na tribini će govoriti profesori Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slađana Marković, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije, Marija Antonijević iz Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, mr Damjan Tatić, ekspert Republike Srbije u Ad hok komitetu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija za izradu nacrta Međunarodne konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Gorjana Gordić iz Centra za samostalni život invalida Srbije. Ovo je druga u nizu tribina koje su planirane da se odrze u univerzitetskim centrima Srbije (prva je odrzana u Nisu, 20. novembra). Tribine su planirane i za predstavnike lokalnih vlasti a prva u toj seriji je održana u Smederevu 26. oktobra.