Ovo su definicije koje treba da budu korišćene pri razvoju smernica, politike i zakonodavstva za nivou EU, zemalja članica EU i na lokalnom nivou. One donosiocima odluka treba da daju jasan uvid u dalje dizajniranje i primenu politike u oblasti invalidnosti. One su nastale da bi zaustavile manipulaciju i korišćenje našeg jezika u  pogrešnom ili smislu koji je suprotan filozofiji samostalnog života.

Koncept samostalnog života[1] daleko je stariji od Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom. Ovaj koncept je svakako odigrao ulogu u usvajanju Konvencije, uključujući Član 19 i sve ostale članove koji samostalni život čine ljudskim pravom. Član 19 obuhvata pravo na izbor mesta, načina i osoba sa kojima pojedinac želi da živi. To omogućava samoodređenje kao osnovu samostalnog života. Postoji kontinuirana polemika o nezavisnosti, nasuprot međuzavisnosti.ENIL smatra da su sva ljudska bića međuzavisna i da koncept samostalnog života nije protivan tome. Samostalan život ne podrazumeva nezavisnost od drugih, već slobodu izbora i kontrole nad sopstvenim životom, odnosno načinom života.

Samostalni život – (Independent Living – IL):

Samostalni život je svakodnevno uživanje ljudskih prava zasnovanih na politici invalidnosti. SŽ je moguć kombinacijom okolinskih i pojedinačnih faktora koji omogućavaju osobama sa invaliditetom da imaju kontrolu nad svojim životima, uz mogućnost izbora i odluke gde se živi, sa kim se živi i kako se živi. Pristup uslugama treba da se obezbedi kako bi osoba sa invaliditetom uživala jednake mogućnosti u svakodnevnom životu. Samostalni život zahteva pristupačnost fizičke okoline, prevoza, pristup tehničkim pomagalima, personalnoj asistenciji i uslugama u lokalnoj zajednici. Potrebno je istaći da se samostalni život odnosi na sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na nivo podrške koja im je neophodna.  

Personalna asistencija (PA):

Personalna asistencija predstavlja oruđe za samostalan život. PA znači opredeljivanje određenog novčanog iznosa za osobe sa invaliditetom koje tako plaćaju potrebnu asistenciju[2]. PA treba da se obezbeđuje na osnovu utvrđivanja individualnih potreba i u zavisnosti od životne situacije svakog pojedinca/ke kao i u skladu sa domaćim tržištem rada. Osobe sa invaliditetom treba da imaju pravo da angažuju  svoje asistente i rukovode njihovim radom kao i da biraju način zapošljavanja. Sredstva opredeljena za PA treba da pokriju platu personalnog asistenta/kinje i druge troškove (doprinose, administrativne troškove, iskustvenu[3] podršku među osobama sa invaliditetom i sl.). 

Deinstitucionalizacija (DI):

 DI je politički i socijalni process koji obezbeđuje prelazak sa institucionalne nege i drugih segregacionih oblika ka samostalnom životu. Efektivna DI je moguća kada se osobi koja je smeštena u instituciju da mogućnost da postane punopravni građanin/ka i preuzme punu kontrolu nad svojim životom (uz potrebnu podrsku tamo gde je to potrebno). To se obezbeđuje kroz finansijski dostupno i fizički pristupačno stanovanje, pristup javnim servisima, personalnu asistenciju i  iskustvenu podršku među osobama sa invaliditetom. DI je takođe sprečavanjе institucionalizacije u budućnosti. Treba da obezbedi deci sa invaliditetom da odrastaju u porodicama, uz komšije i prijatelje u zajednici umesto da budu segregirani institucionalnim zbrinjavanjem.  

Usluge zasnovane na lokalnoj zajednici (Community-based Services – CBS):

Usluge zasnovane na lokalnoj zajednici predstavljaju kako politički, tako i socijalni pristup, obuhvaćen  političkim merama za stvaranje pristupačnih svih javnih servisa – kao što su stanovanje, obrazovanje, transport, zdravstvene usluge i dr. – za osobe sa invaliditetom u svakodnevnim prilikama.Usluge zasnovane na lokalnoj zajednici podrazumevaju obezbeđivanje odgovarajućeg prilagođavanja kako bi se osobama sa invaliditetom omogućio pristup postojećim uslugama i mogućnostima da žive kao punopravni građani. Univerzalni servisi uklanjaju potrebu za paralelnim servisima kao što su institucije za trajni smeštaj, specijalne škole, dugotrajno bolničko lečenje,  vozila za vanlinijski prevoz, zaštitne radionice itd. Male kućne zajednice nisu samostalni život, niti usluga zasnovana na lokalnoj zajednici. 

Usvojeno na sastanku Upravnog odbora ENIL-a, novembra 2012. 

Teleasistencija je, prevashodno, namenjena starijim osobama, licima sa invaliditetom, slabo pokretnim i nepokretnim osobama, slepim i slabovidim licima, odnosno osobama kojima je neophodno kontinurano pracenje i podrška 365 dana u godini, 7 dana u nedelji, 24 sata dnevno.

Vise na http://www.open.telekom.rs/home/Content.aspx?temp=0&sid=124&id=688

Francine A. Pagsibigan

Turner Classic Movies je posvetio oktobar mesec istraživanju načina na koji su osobe sa invaliditetom prikazivane na filmu. Poštujući inkluziju u umetnosti, Lorens Karter-Long se pridružio TCM domaćinu Benu Mankijeviču u ovom projektu. Ovo mesečno  istraživanje je počelo 2. oktobra a svi filmovi će imati audio titl I titl velikim slovima za osobe oštećenog vida i sluha.

Više informacija na: http://www.tcm.com/2012/projectedImage/overview.html

Članovi Centra za samostalni život OSI Srbije i Centra živeti uspravno Novi Sad su 13. septembra 2012. ugostili Belgijanca Cornelisa Van Dama koji, i sam osoba sa invaliditetom, putuje Evropom i promoviše samostalni život.

Svake godine, Dan ljudskih prava, 10. decembar je prilika da se utiče na svest ljudi o pitanju ljudskih prava.

Ove godine Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava će se fokusirati na inkluziji i pravu na učešće u javnom životu.

Ispunjenje prava na učešće je osnova funkcionisanja demokratije i efikasna zaštita sistema ljudskih prava. Inkluzija za sve koji su tradicionalno isključeni iz ovog procesa je suštinski preduslov za postizanje oba  cilja.

Tema je direktno proizašla iz članova 19, 20 i 21 Univerzalne deklaracije o ljudskih pravima koji govore o pravu na slobodu izražavanja mišljenja, pravu na slobodu okupljanja i pravu na učešću u vlasti – bilo direktno ili preko slobodno izabranih predstavnika. Ovog Dan ljudskih prava, OHCHR će istaći da  ‘učešće u javnom životu’ može imati svoje pravo značenje i stvaran značaj kada su svi uključeni u process donošenja odluka.

9. Mi reafirmišemo značaj Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kao i druge medjunarodne instrumente koji se odnose na ljudska prava i  medjunarodno pravo. Naglašavamo odgovornosti država, u saglasnosti sa Poveljom Ujedinjenih Nacija, da poštuju, štite i promovišu ljudska prava i osnovne slobode za sve, bez obzira na bilo kakve različitosti u pogledu rase, boje, pola, jezika ili religije, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rodjenja, invaliditeta ili drugog statusa.    

43. Naglašavamo da su široko učešće javnosti i pristup informacijama i sudski i administrativni postupci ključni za promociju održivog razvoja. Održivi razvoj zahteva značajno uključivanje i aktivno učešće regionalnog, nacionalnog i podnacionalnog zakonodavstva i sudstva, i svih glavnih grupa: žena, dece i mladih, etničkih zajednica, nevladinih organizacija, lokalnih vlasti, radnika i sindikata, privrede i industrije, naučne i tehnološke zajednice, poljoprivrednika, kao drugih zainteresovanih strana, uključujući lokalne zajednice, grupe volontera i fondacija, migranata kao i starijih osoba i osoba sa invaliditetom. U ovom pogledu slažemo se da saradjujemo bliže sa glavnim grupama i drugim zainteresovanim stranama i da podstičemo njihovo aktivno učešće, kao što dolikuje, u procesima koji doprinose odlučivanju, planiranju i sprovodjenju politika i programa za održivi razvoj na svim nivoima.  

58. Potvrdjujemo da politike zelene ekonomije u kontekstu održivog razvoja i iskorenjivanja siromaštva bi trebalo da:

a. budu konzistentne sa medjunarodnim pravom;

b. poštuju nacionalni suverenitet svake zemlje nad prirodnim resursima uzimajući u obzir nacionalne okolnosti, ciljeve, odgovornosti, prioritete i prostor za politike s obzirom na tri dimenzije održivog razvoja;

c.  budu podržane od strane podsticajnog okruženja i institucija koje dobro funkcionišu na svim nivoima sa vodećom ulogom vlada uz učešće svih relevantnih zainteresovanih strana, uključujući civilno društvo;

d. promovišu održiv i inkluzivan ekonomski rast, podržavaju inovacije i pružaju mogućnosti, dobiti i osnaživanje za sve i da poštuju ljudska prava;

e. uzmu u obzir potrebe zemalja u razvoju, naročito onih u posebnim situacijama;

f.   jačaju medjunarodnu saradnju, uključujući odredbe o finansijskim resursima, izgradnju kapaciteta i transfer tehnologije ka zemljama u razvoju;

g. efektivno izbegavaju negarantovane uslove za ODA i finansije;

h. ne konstituišu sredstva za arbitrarnu ili neopravdanu diskriminaciju ili prikrivenu zabranu medjunarodne trgovine, izbegavaju unilateralne akcije za borbu sa izazovima životne sredine izvan jurisdikcije zemlje uvoznice, i da osiguraju da se mere za životnu sredinu odnose na prekogranične ili globalne probleme sredine, koliko god je moguće i da su zasnovane na medjunarodnom konsenzusu;

i.   doprinose eliminisanju tehnološkog gepa izmedju razvijenih i zemalja u razvoju i da smanje tehnološku zavisnost zemlja u razvoju koristeći sve odgovarajuće mere;

j.   povećaju blagostanje autohtoih naroda i njihovih zajednica, drugih lokalnih i tradicionalnih zajednica i etničkih manjina, priznajući i podržavajući njihov identitet, kulturu i interese i izbegnu ugrožavanje njihovog kulturnog nasledja, običaja i tradicionalnih znanja, očuvavajući i poštujući netržišni pristup koji doprinosi iskorenjivanju siromaštva;

k. povecaju blagostanje žena, dece, mladih, osoba sa invaliditetom, malih poljoprivrednika, ribara i onih koji rade u malim i srednjim preduzećima, i da unaprede sredstva za život i osnaže siromašne i ranjive grupe posebno u zemljama u razvoju;  

135. Obavezujemo se da promovišemo integrisani pristup planiranju i gradnji održivih gradova i urbanih naselja, , uključujući, kroz podršku lokalnim vlastima, podizanje javne svesti i povećanje učešća stanovnika urbanih područja, uključujući siromašne, u donošenju odluka.

Takodje se obavezujemo da promovišemo politike održivog razvoja koje podržavaju inkluzivno stanovanje i socijalne usluge; bezbedno i zdravo životno okrženje za sve, naročito za decu, mlade, žene, starije i osobe sa invaliditetom; jeftin i održiv transport i energiju; promociju, zaštitu i obnavljanje bezbednih i zelenih urbanih prostora; bezbednu i čistu pijaću vodu i sanitarije; zdrav kvalitet vazduha; stvaranje dobrih poslova; i unapredjivanje urbanog planiranja i kvaliteta kuća. Dalje podržavamo održivo upravljanje otpadom kroz primenu 3R (redukovanje, reupotreba i reciklaža). Naglašavamo značaj razmatranja smanjenja rizika katastrofa, klimatskih rizika u urbanom planiranju. Prepoznajemo napore gradova za ujednačavanje razvoja u ruralnim regionima.   

229. Potvrdjujemo našu obavezanost pravu na obrazovanje i u ovom pogledju se obavezujemo da jačamo medjunarodnu saradnju da dostignemo univerzalan pristup osnovnom obrazovanju, naročito u zemljama u razvoju. Dalje potvrdjujemo da potpuni pristup kvalitetnom obrazovanju na svim nivoima je neophodan uslov za dostizanje održivog razvoja, iskorenjivanja siromaštva, rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena kao i ljudskog razvoja za dostizanje medjunarodno postavljenih ciljeva uključujući Milenijumske ciljeve razvoja, kao i puno učešće žena i muškaraca, i osobito mladih ljudi.  

U ovom pogledju, naglašavamo potrebu za obezbedjivanjem jednakog pristupa obrazovanju za osobe sa invaliditetom, autohtone narode, lokalne zajednice, etničke manjine i ljude iz ruralnih područja 

U okviru prvog Javnog rada u 2012. godini Centar za samostalni život OSI Srbije je radio edukacije za personalne asistente.

Iako je Centar  organizacija koja jedina ima akreditovan program obuke za ovu vrstu usluge edukacija se još uvek radi u skraćenom obimu, budući da još nisu završeni svi mehanizmi novog Zakona o socijalnoj zaštiti koji bi zaokružili ovu priču (pravilnici, licenciranje…).

Naravno interesovanje za ovu obuku je sve veće i ovaj put je Centar radio obuku za 16 organizacija OSI u 14 gradova u Srbiji. Kroz obuku je prošlo 126 personalnih asistenata i oni su dobili sertifikate za početni nivo obuke za obavljanje personalne asistencije.

Tema nove emisije o osobama s invaliditetom MESTO ZA NAS je život sa multiplom sklerozom u Evropi i Srbiji. O kongresu Evropske platforme za MS govore predstavnici Društva MS Srbije i stručnjaci koji su učestvovali na skupu u Barseloni. Govorice se o tretmanima za obolele, novim lekovima koji se testiraju, poziciji Srbije na MS Barometru. Predstaviće se i nova moderna sala za rehabilitaciju u beogradskom udruženju obolelih od ove bolesti.

Osoba s integritetom je jedan kontroverzni slikar, započinje i predstavljanje streljačke paraolimpijske reprezentacije.

Zabeležena je konferencija Nacionalne organizacije za retke bolesti, a emisija završava pričom o inkluzivnom horu Ison.

Naše priče oblikuju i nas i svet oko nas.   Postoji naše iskustvo i postoji ono kako sebi objašnjavamo to što smo doživeli. Priče kojima obavijamo svoje iskustvo mogu da daju perspektivu, dubinu, značenje i podstrek našim životima, mogu i da nam oduzmu radost, saosećanje, nadu i oproštaj. Naše priče mogu da nas oduševe ali i uplaše. Priče sa kojima živimo su u stvari nacrti i naših potencijala i naših ograničenja. Jednom kad se pomešaju linije između činjenice i fikcije i mi interpretiramo naše subjektivne percepcije kao “istinu”, naša perspektiva postaje samoispunjeno proročanstvo.  Kada živimo u priči stida i viktimizacije, napuštamo našu moć i umanjujemo svoje potencijale. Kada živimo u suverenoj priči  i priči samoodgovornosti, širimo svoje mogućnosti i idemo izvan svojim granica. Kako vidimo svoj život kao priču često određuje kako nas život tretira.
Denise Bissonnette

U Beogradu se 24. maja 2012 na Trgu Nikole Pasica odrzava Sajam organizacija civilnog drustva pod nazivom SAMOINICIJATIVA.

Sajam organizuje Grad Beograd uz podrsku Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruzenjima. Sajam pocinje u 11h.

U okviru usvojene Strategije Evropa 2020, posebno će se raditi na zapošljavanju, razvoju veština i smanjenju siromaštva.

Flajer Evropska strategija 2

Oko 15% celokupnog čovečanstva živi sa nekom vrstom invaliditeta.Osobe sa invaliditetom, “najveća svetska manjina”, često se sreću sa barijerama koje ih onemogućavaju u ravnopravnom učešću u svim društvenim aspektima. Barijere imaju različite oblike, uključujući one koje se odnose na fizičko okruženje ili informacije i komunikacionu tehnologiju ili one koje reuzltiraju lošim zakonskim rešenjima ili društvene predrasude i diskriminacija.  Rezultat je da osobe sa invaliditetom nemaju jednak pristup društvu ili servisima, uključujući obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvenu negu, transport, političko učešće ili pravdu.

Dokazi i iskustvo pokazuju da uklanjanje barijera daje osobama sa invaliditetom mogućnost jednakog učešća u društvenom životu i celokupna zajednica od toga ima koristi. Stoga su barijere sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom su otežavajuć faktor celoj zajednici a pristupačnost je neophodna da bi se postigao progres i razvoj za sve.

Konvencija o pravima OSI priznaje da postojanje barijera u svim oblastima čini centralnu komponentu invalidnosti. U Konvenciji se invalidnost smatra razvojnim konceptom koji je rezultat “interakcije između osoba sa invaliditetom i barijera u shvatanjima i fizičkom okruženju koje onemogućavaju njihovo puno i efektivno učešće u društvu na istim osnovama sa drugima.”

Pristupačnost i inkluzija osoba sa invaliditetom su osnovna prava priznata u Konvenciji i nisu samo ciljevi nego i preduslovi za uživanje drugih prava. U članu 9 Konvencije traži se da se omogući osobama sa invaliditetom da žive samostalan život i aktivno učestvuju u svim aspektima života i razvoja.  To zahteva od država članica da preduzmu odgovarajuće mere koje će omogućiti osobama sa invaliditetom pristup svim aspektima društva, na jednakim osnovama sa drugima kao i da identifikuju i eliminišu prepreke.

Uprkos ovome u mnogim delovima sveta i dalje postoji nedostatak svesti irazumevanja pristupačnosti kao pitanja koje se prožima u svim oblastima razvoja pa i dalje postoje prepreke u postizanju napretka i razvoja što se odražava i u realizaciji Milenijumskih razvojnih ciljeva i drugih međunarodnih sporazuma i dokumenata.