DISKRIMINACIJA PO OSNOVU INVALIDNOSTI

1.1 pretpostavljen obim diskriminacije po osnovu invalidnosti 

– Oko polovine Evropljana pretpostavlja da se diskriminacija po osnovu invalidnosti širi – Neznatno veći broj ispitanika smatra da je diskriminacija po osnovu invalidnosti u njihovoj zemlji retka (49% retko; 15% veoma retko, 34% umereno retko) u odnosu na one koji smatraju da je rasprostranjena (45% rasprostranjena; 10% veoma rasprostranjena, 35% umereno rasprostranjena). Tri procenta misli da je diskriminacija po osnovu invalidnosti ne postoji u njihovim zemljama a drugih tri posto kažu da “ne znanju”. U vezi sa etiničkom diskriminacijom po zemljama se uočava velika različitost gde je ta vrsta diskriminacije najveća u Francuskoj (61% ), Italiji (56%) i Portugalu (55%). Zemlje gde je to zapažanje najmanje su Malta (21%), Irska (25%) i Kipar (30%). 

Polna, starosna i politička struktura različito posmatra diskriminaciju po osnovu invalidnosti:

● Žene (48% široko rasprostranjena) – muškarci (42%).

● Godište izmedju 15 i 54 (15-24, 48%; 25-39 & 40-54, both 47%) a oni preko 55 (41%).

● Politička levica (49%), centar (44%) a desno krilo (42%). 

1.2 Promene u stavovima o diskriminaciji po osnovu invalidnosti

– Javnost u EU sve manje želi prisutnost diskriminacije po osnovu invalidnosti

– U ovoj oblasti je primetna promena u odnosu na rezultate iz 2006, kada je 52% dalo odgovor ‘široko rasporostranjena’ a sada je to 42%.Po zemljama to izgleda ovako:     

                                             2006.                 2008.                razlika %                                                                   

Rummunija                   48%                       30%                       -18

Kipar                                   47%                       30%                       -17

Poljska                               53%                       38%                       -15

Austrija                            52%                       38%                       -14

Malta                                  34%                       21%                        -13

Bugarska                          45%                       32%                       -13

Spain                                   54%                       41%                        -13

Italija                                  68%                       56%                       -12 

– Preko jedne trećine ispitanika kažu da je diskriminacija po osnovu invalidnosti manja u odnosu na pre pet godina- 

1.3 Merenje diskriminacije po osnovu invalidnosti 

–          2% ispitanika u EU su doživeli diskrimijaciju po osnovu invalidnosti prošle godine

–          7% je reklo da su bili svedoci da se to dogodilo nekom drugom Proporcija ispitanika koji su bili svedoci diskriminacije po osnovu invalidnosti u prošloj godini 

U Evropskoj Uniji                            prosek 7%

Austrija, Švedska                                        11%

Najviši rezultati po zemljama

Velika Britanija                                                                10%

Kipar, Portugal, Irska                                                      4%

Najniži rezultati po zemljama

Malta, Grčka                                                                        3% 

1.4 Stavovi o osobama sa invaliditetom

– Nizak nivo predrasuda o susedima sa invaliditetom – 

Na “skali prijatnosti” od 10 poena prosećan Evropljanin daje 9.1 na pitanje kakvo je osećanje imati komšiju sa invaliditetom. Ovo je najviša ocena do sada. Preko 61% ispitanika je dalo 10 od 10 – na primer da se u toj situaciji osećaju potpuno konforno.Ispitanici sa komšijama sa invaliditetom su prosečno davali ocenu 9.3 za razliku od onih koji nisu imali takve komšije i njihov prosečan bod je bio

8.8. – Relativno visok stepen prihvatanja osoba sa invaliditetom u najvišim političkim krugovima-

Imajući u vidu prethodno pitanje, prosećan Evropljanin je spreman da pozdravi osobu sa invaliditetom u najvišim političkim krugovima u zemlji. Na skali od 1 do 10, prosećan odgovor ima 8.0, uz 42% Evropljana koji su dali 10 od 10, za odgovor da se osećaju potpuno konforno u vezi sa tom idejom. 

Mnogim osobama sa invaliditetom nedostaju seks, zabava i spontanost u životu, sudeći po rezultatima “kviza” o samostalnom životu.

Kviz je napravio magazin Scope uz podršku časopisa Disability Now, nakon čega su odgovori rangirani u “skali samostalnog života” od 1 do 100.

Skoro trećina, bodovana izmedju 30-49 poena je bila u kategoriji “ne baš samostalni”.

Uporedni kviz sa osobama koje nemaju invaliditet pokazuje da su osobe sa invaliditetom losije rangirane u mogućnostima da se ponašaju spontano, planiraju budućnost, imaju pristup informacijama i uživaju u dobrom životu.Osobe sa invaliditetom nisu u prilici da često probaju nove stvari, 55 % ih je na to pitanje odgovorilo “ne tako često” ili  “retko/nikad” u poredjenju sa 19 % osoba bez invaliditeta koje su dale isti odgovor na ovo pitanje.Andi Rikel, izvršni direktor magazina Scope, kaže: “Uopšte nije iznenadjujuće da ovi rezultati pokazuju kako se osobe sa invaliditetom često ne osećaju zadovoljno i imaju jako malo zabave.  Ako nemaju potrebnu podršku…život postaje frustrirajući.”

Ovi rezultati su omogućili zastupnicima samostalnog života da obnove poziv vladi Velike Britanije da podrži zakon o samostalnom životu kojeg je već ranije podneo Lord Ashley.

Rejčel Herst, direktor Disability Awareness in Action, kaže da ovi pokazatelji govore da “samostalni život za mnoge osobe sa invaliditetom jeste divan san koji još ni izdaleka neće postati stvarnost”.

Osobe sa invaliditetom koje su se okupile na zajedničkom protestnom skupu da bi zastupale samostalni život su bile “šokirane” ovim rezultatima.  Kris Kilik, 45 godina, iz Bermondsija, kaže: “Mnogim osobama sa invaliditetom je potrebna pomoć da odu u bioskop ili pab ali socijalne službe nemaju sredstava da to omoguće. To znači biti zarobljen u kući.”

 Sju Elsgud, 41 godina, iz Griniča, kaže da rezultati pokazuju  “poniženje” sa kojim se osobe sa invaliditetom susreću svaki dan. “Činjenica da mogu da zaposlim personalnog asistenta da mi pomaže ovde i danas, čini veliku razliku i volela bih da to bude stavljeno i sačuvano u novom zakonodavstvu.”   

Zvaničnici su otkrili da će prototip prve američke kovanice, srebrni dolar, biti sa Brajevim slovima u čast 200 godina od rodjenja Luja Braja, pronalazača alfabeta za slepe. Predsednik Nacionalne federacije slepih, Mark Morer i direktor američke štamparije Edmund C. Moj su otkrili dizajn kovanice. Na prednjoj strani kovanice će biti portret Luja Braja sa reči “Sloboda” iznad. Na zadnjoj strani će biti Brajev znak za reč Braj ili Brl iznad slike dečaka koji čita knjigu sa Brajevim pismom. Kovanice će distribuirati štamparija novca i biće pogodna za slepe i veličinom i težinom, ali Brajev srebrni dolar je prvi sa Brajevim pismom i tako može da se raspozna. Gospodin Moj je rekao da će ova kovanica biti u opticaju od proleća 2009.

THE ASSOCIATED PRESS

 Troje sportista sa invaliditetom će moći da se takmiče sa svojim neinvalidnim rivalima na letnjim Olimpijskim igrama u Bejžingu.

Južnoafričkoj plivačici Natali du Toit je potvrdjeno u njenom plivačkom timu za Olimpijadu, da će se takmičiti u disciplini Plivanje na 10km na otvorenom.  Veruje se da će ona biti prva osoba koja će se takmičiti i na Olimpijadi i na paraolimpijadi.

U maju je sud odredio da Oskar Pistorij može da se takmiči na Olimpijadi protiv trkača ikao ima obe potkolene proteze. On treba da odradi kvalifikacije za kategoriju trkača na 400m.

Natalia Partijka iz Poljske,  kojoj je amputirana jedna ruka, će se takmičiti u stonom tenisu u kategoriji ekipa.

Pol Karter

U Nišu 20. juna 2008 održan jednodnevni seminar na temu Mediji i invalidnost. Seminar je organizovao Centar za samostalni život invalida Srbije u okviru projekta SHARE SEE kojeg sprovodi Handicap International. Seminaru je prisustvovalo je 11  predstavnika organizacija osoba sa invaliditetom i medija iz Niša, Leskovca i Vranja. Seminar su vodili Vesna Nestorovic i Frederik Stokhaus.

RIM, ITALIJA – Italijanski biskup odbio da venča mladića sa paraplegijom uz obrazloženje da je impotentan, iako je njegova verenica pristala na venčanje, izvestila je agencija Frans Pres.

Salvatore de Ćiko, predstavnik za štampu Biskupa Lorenca Ćarinelija iz Viterba u centralnoj Italiji, je rekao za televiziju SkyTG24 u subotu: “Nijedan biskup, nijedan sveštenik ne može odobriti i slaviti venčanje, ako zna da postoji problem impotencije, koja je ujedno i motiv za poništavanje braka”.

Dvadesetšestogodišnji mladoženja, koji koristi kolica zbog posledica saobraćajne nesreće je ipak u subotu obavio ceremoniju gradjanskog venčanja. Interesantno je da je predstavnik parohije koja je odbila crkveno venčanje prisustvovao ovoj ceremoniji.

UN pu štaju u promet marke u znak obeležavanja UN Konvencije

UN poštanska administracija:

Konvencija je osmišljena kao instrument ljudskih prava sa izrazito socijalno razvojnom dimenzijom. To obuhvata široku kategorizaciju osoba sa invaliditetom i reafirmiše stav da osobe svih tipova invalidnosti moraju uživati sva ljudska prava i osnovne slobode. U Konvenciji se jasno ističe kako sve kategorije prava treba da se odnose i na osobe sa invaliditetom i identifikuju se oblasti u kojima treba učiniti neke promene da bi osobe sa invaliditetom efikasno ostvarivale svoja prava, kao i oblasti gde se ta prava krše i u kojima treba osnažiti instrumente za zaštitu tih prava.

2. juni, 2008

Olimpijski organizatori u Bejžingu se izvinjavaju za uvrede osobama sa invaliditetom i obećavaju da će odbaciti trening vodič za volontere koji je izazvao talase protesta širom sveta.Uvredljivi vodič je odbačen dok odgovorni ne revidiraju „neodgovarajući jezik“ koji tek onda može da bude u upotrebi.

„Neke greške su napravljene u opisivanju osoba sa invaliditetom,“ rečeno je u izjavi na websajtu organizacionog komiteta BOCOG: „Želimo da izrazimo iskreno žaljenje onim organizacijama, sportistima sa invaliditetom i prijateljima koje je naša publikacija uvredila.“ Ovaj vodič je naišao na kritiku i domaćina i stranaca, rečeno je u izjavi. „Stoga je BOCOG odlučio da opozove i ponovo napiše ovaj vodič.“

Zhang Qiuping, direktor Paraolimpijskih igara u Bejžingu je ovaj problem pripisao slabom prevodu. „Verovatno se radi o kulturološkim razlikama i pogrešnom prevodu,“ rečeno je agenciji Asošijeted Press u Bejžingu.Kineska verzija teksta je,  s druge strane, skoro identična engleskoj verziji, koristeći suštinski iste nespretne stereotipe koji se odnose na osobe sa invaliditetom.

 „Za ovaj problem neodgovarajućeg jezika, već smo zahtevali od autora da modifikuje tekst relevantnim rečnikom.“„Ako je ovakav jezik korišćen namerno, to je neoprostivo,“ rekao je Patrick Ng, sekretar Paraolimpijskog komiteta Hong Konga. „Ali ako je u pitanju greška, potrebno je da se ona ispravi, tekst promeni i izbegnu dalje uvrede.

„„Jezik koji je korišćen u ovom vodiču svakako nije idealan,“ rekao je britanski Paraolimpijski tim. „S druge strane, postojanje ovakvog vodiča pokazuje da stavovi prema invalidnosti u Kini jesu u razvoju i treba ih posmatrati u stom svetlu.“

Oko 70,000 volontera je regrutovano za Olimpijadu od 8-24. avgusta a još 30,000 će se pripremati za Paraolimpijadu od 6-17. septembra. Medjutim, mnogi će još raditi u sklopu neoficijelnih kapaciteta, na autobuskim stanicama, u metrou itd.  Svima je rečeno da će se očekuje dolazak oko 500,000 stranih posetilaca za Olimpijadu, a rečeno je da osobe sa invaliditetom mogu da budu asocijalne, introspektivne, čudne s obzirom na svoj invaliditet. „Ponekad se ponašaju prezaštićeno prema sebi, posebno ako sim se obratite sa bogalj ili paralizovani.“

Kineski tretman osoba sa invaliditetom je ranije već ljutio australijsku plivačicu Donu Frejzer, koja je rekla da je to jedini razlog zašto neće doći u Bejžing. Ona je u aprilu rekla da je lično videla da su za vreme Univerzitetskih igara 1990. osobe sa invaliditetom bile pljuvane na ulicama Bejžinga.

© 2008 AAP  

Vlada je ponudila čitav niz mera sa namerom na unapredi servise za decu i omladinu sa invaliditetom.Ove mere su deo strategije pod nazivom Do najviših visina za decu sa invaliditetom.  

Paket obuhvata savete školama koje bi trebalo da rade na suzbijanju nasilja nad decom sa invaliditetom, uspostavljanje novog tela koje bi pomoglo lokalnim vlastima i prušaocima primarne zaštite i omogućilo porodicama dece sa invaliditetom kraće odmore, novu “ponudu” lokalnih vlasti u obezbedjivanju primarne zaštite i 35 miliona funti za seriju pilot projekata koji bi omogućili odgovarajuću negu i brigu o deci sa invaliditetom.

Sekretar za decu, škole i porodice Ed Balls kaže: „Zlostavljanje dece sa teškoćama u učenju i drugim vrstama invaliditeta je najžešći oblik kukavičluka. Osamljivanje dece zbog njihove različitosti je neprihvatljivo i pogrešno. Treba da gledamo ispod invalidnosti i vidimo mladu osobu.“On takodje priznaje da “mnogi roditelji dece sa invaliditetom osećaju da nemaju uvek podršku koja im treba u odredjenom trenutku”.

Komentarišući pilot projekat namenjen deci sa invaliditetom, ministar za decu Beverley Hughes je rekla da omogućavanje pristupa roditelja dece sa invaliditetom kvalitetnoj zaštiti i dobrima je ključni deo rada vlade na socijalnoj pravdi i na taj način omogućava deci sa invaliditetom i njihovim roditeljima izlazak iz situacije siromaštva i daje deci jednake mogućnosti.

Steve Broach, rukovodilac kampanje Svako dete je važno pozdravlja ovaj paket podrške.Ali on takodje kaže da su servisi za decu sa invaliditetom neadekvatni u nekim delovima zemlje i dodaje: „Potrebno je da sve porodice dece sa invaliditetom, bez obzira gde žive, imaju ista prava na uobičajeni život kao i druge porodice.“

Sunil Pek

27. maj  2008.

AAP, 26. maj 2008.

Osobe sa invaliditetom mogu da budu asocijalne, tvrdoglave, sklone kontroli, branjenju, sa jakim osećajem inferiornosti, piše u oficijelnom Beijing Olympics guide – vodiču koji je izazvao bes medju populacijom osoba sa invaliditetom.

U uputstvu (Olympic manual) za volontere u Beižingu se nalaze komentari začinjeni patronizirajućim stavovima, ukazujući na primer da su osobe sa invaliditetom “često” mentalno zdrave.

Volonterima se sugeriše da paraolimpkijce ili posmatrače koji imaju neki invaliditet ne nazivaju “bogalji” ili “šepavci”, iako se “samo šale”.

U dokumentu koji omogućava da kineski domaćini treba da iskoriste ubrzani kurs iz političke korektnosti, piše da osobe sa oštećenjima vida “skoro nikad ne pokazuju jake emocije”.

“Osobe sa fizičkim invaliditetom su često mentalno zdrave,” kaže se u vodiču.

“Oni ne pokazuju nikakve razlike u senzacijama, reakcijama, memorisanju i razmišljanju u odnosu na druge ljude, ali mogu imati neobične karaktere usled svog invaliditeta. Na primer, neke osobe sa fizičkim invaliditetom su izolovane, asocijalne i introspektivne i potreban im je neko drugi da bi uspostavili kontakt sa drugim ljudima.

“Oni mogu da budu tvrdoglavi i skloni kontroli, senzitivni i skloni borbi u dokazivanju istine. Ponekad su prema sebi prezaštitinički raspoloženi, pogotovo kad ih se naziva bogaljima ili paralizovanima.”

Volonterima se savetuje da nikada “ne bulje u njih ili njihov deformitet”.

“Patronizirajući ili arogantan stav oni će lako osetiti, čak i oni sa oštećenjima mozga (iako oni ne mogu da kontrolišu svoje udove, u stanju su da vide i razumeju druge ljude).

“Kao i većina oni mogu da čitaju govor tela,” kaže se u volonterskom vodiču za 2008.

“Pokažite poštovanje kada pričate sa njima. Nemojte da koristite izraze bogalj ili šepavac, čak iako se šalite. Iako im je život doneo mnoge teškoće, osobe sa invaliditetom su često samostalne. Volonteri treba da ponude pomoć na osnovu jednakosti i obostranog poštovanja…Osobe sa invaliditetom mogu da se ponašaju odbranaški i imaju jak osećaj inferiornosti.”

Kineski tretman osoba sa invaliditetom u ranijem periodu je ljutio veliku plivačicu Donu Frejzera, koja je to navela kao jedan od razloga zbog kojeg će pobediti u Bejžingu. Ona je u aprilu rekla da je na Univerzijadi sredinom 1990. u Bejžingu videla sportiste sa invaliditetom na koje se pljuvalo na ulici.  

Volonterima za olimpijadu su takodje data striktna uputstva kako da pravilno sede, stoje, hodaju ili govore.  Rukovanje treba da traje od tri do pet sekundi, položaj ruke, tela i ramena treba da bude pod uglom od 60 stepeni. “Odgovorajući” prostor izmedju osoba u društvenim prilikama treba da bude od 1.2 do 3.6 metra, ali za poslovne saradnike može da bude 1.2 do 2.1 metra, a za strance 2.1 do 3.6 metrara.

Kada sede, volonterima je rečeno da izbegavaju zabacivanje stopala za jednu nogu stolice (”prizemno i  bolesno”), protezanje nogu (”grubo”), prekrštanje nogu na sva “četiri″ načina (”arogantno i nepristojno”) i stalno menjanje poze (”loši maniri”).  Kada stoje ne smeju da se ljuljaju (”bezbrižnost”), stavljaju ruke u džepove (”frivolno”), prekrštaju ruke (”odbrambeni stav”), stavljaju ruke na bokove (”uvredljivo”) ili imaju prekrštene noge (”previše opušteno”).

Takodje se govori da koraci ne smeju da budu preveliki ili premali jer onda to izgleda  “izveštačeno”, mada se ne propisuje koliko veliki koraci treba da budu.

U Smederevu je 28. maja održan miting podrske koalicije Smederevo koju čini 13 organizacija osoba sa invaliditetom. Koalicija je formirana u okviru programa SHARE SEE i ima za cilj uključivanja pitanja invalidnosti u lokalne politike, jer je invalidnost socijalno i političko pitanje ljudskih prava.Krajnji cilj koalicije je formiranje Radne grupe na nivou opštine koja će se sastojati od predstavnika lokalne vlasti, OOSi i ostalih relevantnih aktera da bi se napravio nacrt lokalog plana akcije na polju invalidnosti.Skupu je prisustvovalo oko 100 ljudi iz Smedereva, predstavnici Handicap Internationala, Centra za samostalni život invalida Srbije i Udruženja studenata sa hendikepom, a nakon toga je održana konferencija za novinare.