1. Molim Vas da opišete kako i zašto se desio ENIL
Na konferenciji u Kelnu 1987. Džudit Hjumen, Horst Frehe, Lotar Sandfort i ja smo došli do zaključka da je potrebno održati evropski sastanak o personalnoj asistenciji. Lotar, koji je u to vreme radio za Partiju zelenih u Bonu je dobio novac od Evropskog pokreta zelenih i uradio logističke pripreme. Ja sam pomogao u pisanju dnevnog reda i nabavio adrese svih ljudi za koje sam mislio da treba da budu pozvani – nekih 60 ljudi iz Evrope koje sam znao lično, kojima je trebala i koji su bili zainteresovani za personalnu asistenciju. Zbog ove uloge moj govor je otvorio konferenciju (videti na: www.independentliving.org/docs2/enilpakeytoil.html ). U svom obraćanju sam sugerisao da konferencija ne treba da ostane izolovan dogadjaj nego početak serije napora tokom dužeg vremena. Na trećem danu konferencije ova sugestija je prihvaćena i osnovali smo organizaciju za koju sam predložio ime “Evropska mreža za samostalan život” ističući važnost nove, nebirokratske organizacije kao suprotnosti tradicionalnim, nepokretnim, hijerarhijskim piramidama poput DPI. Izabran sam za prvog predsedavajućeg ENILa (titula “Predsednik” koja se koristi danas se smatrala odgovarajućom za piramidu a ne mrežu) i zaduženog izmedju ostalog za koordinaciju rada u ENILu pravnom smislu ( www.independentliving.org/docs2/enilstatute.html ), kroz akcioni plan ( www.independentliving.org/docs2/enilactionplan.html ) i principe samostalnog ( www.independentliving.org/docs2/enildocs.html#anchor862229 ).
2. Koji su Vam bili osnovni prioriteti kada se osnivao ENIL?
Video sam potrebu bržeg prenošenja ideja i projekata u zemljama širom Evrope, potrebu umrežavanja koja će povezati pojedince i inicijative na bazičnom nivou i pomoći im da se organizuju u grupe za samopomoć. Organizacija je trebala da bude neprofitna i pre svega smisaona, ne piramidalna nego ravna, fleksibilna i nebirokratska. Trebalo je izabrati Odbor, najviše na tri godine kako bi se i ljudi koji dolaze kasnije osetili dobrodošli.
3. Koje probleme je ENIL trebalo da prevazidje u početku?
Nedostatak interesa medju invalidskom populacijom, nedostatak kompetentnih admimistratora, nedostatak ljudi da se nadmeću za pozicije u Odboru.
4. Koliko Vam je vilo važno što je ENIL organizacija koju vode, kontrolišu i kojom upravljaju osobe sa invaliditetom, šta vidite kao prednosti ovakve organizacije?
Bilo je ključno imati organizaciju, poput ENILa koju vode osobe sa invaliditetom . Razlozi: mi smo najbolji eksperti za naše potrebe, mi treba da budemo pokretačka snaga u promeni društva, potrebno je i da pokažemo sebi, drugim osobama sa invaliditetom i javnosti da možemo da budemo sposobni i odgovorni gradjani.
5. Šta mislite da su bili osnovni problemi osoba sa invaliditetom pre 20 godina na nacionalnom nivou i u evropskom kontekstu?
Ključni problemi pre 20 godina i danas su isti:
– nedostatak cross-disability razmišljanja kao rezultat ispiranja mozga u medicinskom modelu
– nedostatak personalne asistencije
– milosrdne organizacije koje mole novac iz javnih fondova i od vlade za zatvaranje osoba sa invaliditetom u institucijama trajnog karaktera
– nedostatak pristupačne infrastrukture, uključujući stanovanje
– segregacija dece sa invaliditetom u školama
– osobe sa invaliditetom još uvek nisu dovoljno predstavljene u politici, administraciji, biznis sektoru, nauci, kulturi, medijima
– medostatak samouverenosti, ličnog i kolektivnog ponosa.
6. Da li mislite da je u 2009. više ili manje organizacija koje vode osobe sa invaliditetom u Evropi i pojedinačnim zemljama?
Više ali i dalje nedovoljno – pogledajte samo EDF kao primer realnosti u Evropki.
7. Šta mislite da je bila ključna promena za osobe sa invaliditetom u proteklih 20 godina, uključujući postignuća ali i nešto što je ostalo neostvareno?
Neka unapredjenja u pristupačnosti, nekoliko zemalja je unapredilo svoje zakonodavstvo i počelo sa direktnim isplatama za servis personalnih asistenata, veća vidljivost u Briselu i nekim nacionalnim vladama. Da, pomeramo se napred ali sporo i još uvek smo daleko od slobode izbora i kvaliteta života koje naši neinvalidni braća i sestre, prijatelji i susedi uzimaju zdravo za gotovo.
8. Kako osobe sa invaliditetom i ENIL nastavljaju da utiču na nacionalne i evropske donosioce odluka?
Nisam siguran da bi razvoj bio toliko različit da ENIL nije nastao. Mnoge organizacije rade na uticaju na nivou Evrope. U nekim evropskim zemljama pokret za samostalan život je postignut. Zadatak koji vidim za pokret samostalnog života je dvostruk: jedan, da se osnažimo kao pojedinci, članovi porodica, gradjani a drugi, da se osnažimo kolektivno organizujući se u grupe za samopomoć dajući snažniji glas u svojim zajednicama i zemljama zahtevajući promene i pokazujući put kako da ih ostvarimo.
ENIL je malo zanemario svoje osnove. Većinu pažnje posvećuje Briselu. Naravno, laktanje sa ministrima Evropskog parlamenta vas čini važnim ali većina aktivnosti se dešava negde drugde .
9. Koji su po vama novi problemi sa kojima se ENIL suočava promovišući samostalni život u Evropi danas?
“Samostalni život” je postao domaća reč. koju slobodno upotrebljavaju skoro svi često bez ikakvog razumevanja njegovog značenja u uticaja. Bojim se da smo izgubili kontrolu nad tim terminom.
Potrebna nam je smislena organizacija za inicijative i pojedince na bazičnom nivou, organizacija koja prikuplja i distribuira naše kolektivne resurse u smislu ličnog iskustva i uvida, znanja, argumenata, istraživanja, uputstava i vodiča, primera dobre prakse, eksperata medju nama. Na taj način možemo bolje učiti jedni od drugih i širiti naše poruke osobama sa invaliditetom bilo gde.
10. Šta ili ko je bio vaša najveća inspiracija?
Grupni sastanci osoba sa invaliditetom kao medjusobna podrška ranih 70-tih kojima sam i lično prisustvovao u Berkliju, Kalifornija: dva facilitatora sa invaliditetom i oko sedam osoba sa invaliditetom koje su se brzo identifikovale jedne sa drugom, dali su primere jedni drugima, učili jedni od drugih, osnažili jedni druge kroz ta iskustva. Da li takve grupe postoje još negde? Ako znate za neku, molim Vas kontaktirajte adolf.ratzka na independentliving.org.
11. Koji je Vaš najneomiljeniji politički kliše?
“Političari moraju da preuzmu ličnu odgovornost!” MI moramo da preuzmemu NAŠU odgovornost i inicijativu, uradimo domaći rad, pokažemo put napred i mobilišemo naše saveznike. To će pokrenuti i političare.
12. Da možete da napravite neki evropski zakon koji bi to bio?
Akt o Evropljanima sa invaliditetom koji bi imao osnovu na Aktu o Amerikancima sa invaliditetom ali sa dodatkom koji bi pravno omogućio Evropljanima sa invaliditetom da imaju gotovinsko plaćanje personalne asistencije. To plaćanje treba da bude u zavisnosti od potrebe a ne u zavisnosti od korisnikovog prihoda.