Brisel 29,30 septembar i 1.oktobar

Ove godine FD je bio posvećen pionirima samostalnog života – Martinu Nohtonu (Irska), Adolfu Racki(Švedska), Džonu Evansu (Velika Britanija), Gordani Rajkov (Srbija), Bente Sandstrom (Norveška), Džudit Hjuman (SAD), Kale Konkola (Finska)…

Tim povodom su urađeni posteri sa fotografijama ovih aktivista/tkinja I tekstovima o njihovom životu i radu.

Prva dva dana su se održavala u Kraljevskoj biblioteci u Briselu

29.septembar

Prvog dana je bilo 10 različitih radionica i moglo se prisustvovati bilo kojoj.

1: Intimnost, seksualnost – razbijanje predrasuda

2: Personalna Asistencija – iskustva različitih zemalja

3: Strateško parničenje u praksi

4: Asistirana smrt – Autonomja ili društveni promašaj?

5: Deinstitucionalizacija

6: Osnivanje Centara za samostalni život

7: Samostalni život u humanitarnim situacijama

8: Samostalni život kao aktivizam, erozija demokracije i trenutne utopije

9: Inkluzivno obrazovanje

10: kreativna radionica pravljenje banera za mars

Koliko god bili nezadovoljni trenutnim stanjem u Srbiji, situacija u mnogo bogatijim državama npr. Francuska, nije ni malo svetla. Konkretno u Francuskoj raste broj institucija za trajni smeštaj. Italija skoro da nema uslugu, u Nemačkoj je slična situacija…

Podstiče se osnivanje Centara za samostalni život kao autentičnih organizacija koje zastupaju prava osoba sa invaliditetom u ovoj oblasti.

30.septembar

Konferencija o stanovanju i samostalnom životu

Ovde je bilo dosta govornika, na temu pristupačnog stanovanja, zapravo, i na kraju konferencije smo naš drug Suad i ja komentarisali – gde je granica zahtevima, šta su kriterijumi, jer kad bi se svi zahtevi koje ENIL postavlja – bilo bi super biti invalid.

Jedna od govornica je zapitala prisutne – da li su stanovi vaših prijatelja pristupačni za vas?

Eto ja ostavljam i vama sad da razmislite o razmerama takvog pitanja i mogućim odgovorima

1.oktobar

Protest – marš ka Evropskom Parlamentu

U ovoj protestnoj šetnji koja je bila duga skoro 10 km, ponavljale su se parole – institucionalizacija nije rešenje i želimo ljudska prava.

Bilo je prisutno blizu 300 osoba sa invaliditetom iz država EU.