{"id":946,"date":"2015-04-27T00:00:00","date_gmt":"2015-04-26T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/dev.cilsrbija.org\/2015\/04\/27\/pismo-jedne-majke-lekarskom-timu-njene-cerke\/"},"modified":"2015-04-27T00:00:00","modified_gmt":"2015-04-26T22:00:00","slug":"pismo-jedne-majke-lekarskom-timu-njene-cerke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/2015\/04\/27\/pismo-jedne-majke-lekarskom-timu-njene-cerke\/","title":{"rendered":"Pismo jedne majke lekarskom timu njene cerke"},"content":{"rendered":"

Eliza<\/font><\/span><\/a> Fri<\/font><\/span><\/span><\/span><\/font><\/a><\/span><\/p>\n

<\/span>Pismo lekarskom timu moje ćerke<\/span><\/strong><\/a><\/span><\/strong>:<\/span><\/strong><\/font><\/p>\n

<\/span><\/strong><\/span><\/strong><\/font>Dragi doktore,<\/span><\/u><\/font><\/p>\n

<\/span><\/u><\/span><\/font>Za vas je Adelejd samo pacijent, ali ona je moje dete. Vi to mo\u017eda ne znate ali je ona provela poslednjih devet godina na različitim medicinskim ispitivanjima, lečenjima, svakakvim procedurama. Kad vas ona ugleda, sve te uspomene joj se vrate. Vaš beli mantil je za nju simbol vađenja krvi, rentgenskog snimanja, nimalo ne\u017enih fizičkih podsticaja. Molim vas ne do\u017eivljavajte lično njen ljutit pogled. Sigurna sam da bi vas bez tog belog mantila volela.<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Draga medicinska sestro,<\/span><\/u><\/font><\/p>\n

<\/span><\/u><\/span><\/font>Kada vam postavljam uzastopna pitanja o lekovima ili procedurama, to nije zato što sam dave\u017e majka, nego jer sam iscrpljena i ako sve ne zapišem za 10 minuta, kojom brzinom mi govorite, sve će nestati u crnoj rupi farmaceutskih naziva, informativnih upozorenja i komercijalnih dyinglova iz 80-tih. Molim vas budite strpljivi, ne \u017eelim da pogrešim – ipak je u pitanju \u017eivot.<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Dragi laborantu,<\/span><\/u><\/font><\/p>\n

<\/span><\/u><\/span><\/font>Razlog što Adelejd negoduje i dr\u017ei se za mene pre nego što joj izvadite krv nije zato što je razma\u017eena devetogodišnjakinja koja ne mo\u017ee da podnese jedno “bockanje”.<\/font><\/span>To je zato što poslednji put niste mogli da joj nađete venu ni na jednoj ruci, pa je nakon tri pokusaja i dr\u017eanja od vaših kolega to jedna veoma bolna uspomena ya nju kad vas opet vidi sa iglom.<\/font><\/span>Ne do\u017eivljavajte to lično. <\/font><\/span>Prevrćete očima i uzdišete, ja razumem. <\/span>Zaista. Verovatno bih slično reagovala, da ne \u017eivim s njom, da je ona jedno od stotine dece koja plaču. Pokušajte da pro\u017eivite jedan dan njenog \u017eivota.<\/span><\/font><\/p>\n

<\/span><\/font>Dragi pedijatru na uslu\u017enom telefonu,<\/span><\/u><\/font><\/p>\n

<\/span><\/u><\/span><\/font>Kada vas pozovem u petak u 17:01 to nije zato što sam čekala poslednji minut nego zato što temperatura mojoj ćerki obično poraste u to vreme<\/span>. Moja ćerka je rođena jedne noći punog meseca, kad su svi bolnički kreveti bili zauzeti I umalo sam se porodila na hodniku. Tako nam je ceo \u017eivot. Izvinite. Volela bih da sam imala porođajni apartman i neke lekove protiv bolova.<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Dragi farmaceutu,<\/span><\/u><\/font><\/p>\n

<\/span><\/u><\/span><\/font>Kada vas zovem zbog recepta za lek koji smo skoro potrosili to nije zato da bih pravila paniku. <\/span>To je zato što je to jedan od 20 lekova iz četiri specijalizovane apoteke i ponekad zaboravim na jedan od tih 20. Ukoliko zvučim panično to nije zato što sam nezahvalna za vaš te\u017eak rad – to je zato što nisam mama kakva bih htela da budem. Oprostite molim vas.<\/span><\/font><\/p>\n

<\/span><\/font>Dragi lekari pulmolozi, endokrinolozi i respiratorni terapeuti,<\/span><\/u><\/font><\/p>\n

<\/span><\/u><\/span><\/font>Kada nam saopštite loše vesti na osnovu krvne slike ili nekog drugog nalaza, ja shvatam da ste ste već saopštili deset takvih vesti pre 9 sati izjutra. Međutim, ta vest menja naš \u017eivot. <\/span>Dajete nam jednu novu informaciju nakon svih testova, procedura, \u017eivota. Ka\u017eete da je to još jedno poglavlje u velikoj knjizi medicine, ali razumite – iako je to za vas mo\u017eda još jedan laboratorijski nalaz, za nas je to \u017eivotni nalaz i ponekad izgleda da je takva informacija za nas previše.<\/span><\/font><\/p>\n

<\/span><\/font>Drago ostalo osoblje,<\/span><\/u><\/font><\/p>\n

<\/span><\/u><\/span><\/font>Kada bih mogla da vam ka\u017eem jednu stvar – za sve vas nove i stare po iskustvu, to je:<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Molim vas slusajte.<\/span><\/strong><\/font><\/p>\n

<\/span><\/strong><\/span><\/font>Vi imate odgovore, ali ponekad ih dajete pre nego što čujete pitanje.<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Molim vas slusajte.<\/span><\/strong><\/font><\/p>\n

<\/span><\/strong><\/span><\/font>Ne izazivam vas ali poznajem svoju ćerku. <\/span>Mi \u017eivimo zajedno, budimo se i le\u017eemo zajedno. <\/span>Njena bolest je kao još jedno dete u porodici. <\/span>Ona je naša. <\/span>Rodili smo je, rastemo s njom i brinemo o njoj.<\/span><\/font><\/p>\n

<\/span><\/font>Dvanaest godina sam ukupno provela u medicinskoj školi i na poslu u medicinskim ustanovama, i obraćala sam pa\u017enju na svaki udah i otkucaj srca – znajući kao šestim čulom kako oluja dolazi baš nakon toplog povetarca. Ne treba da budete kompozitor da biste čuli kada se melodija svira falš.<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Draga bolnice,<\/span><\/u><\/font><\/p>\n

<\/span><\/u><\/span><\/font>Nakon godine hroničnih stomačnih bolova, bez poboljšanja, zvala sam po stoti put. Gastroenterolog, nov u to vreme, me ostavio zapanjenu, nakon mojih pitanja.<\/font><\/span>“Vi poznajete svoju ćerku. Recite mi šta da uradim.”<\/font><\/span>Prvo sam bila u\u017easnuta. Kako to mislite da vam ja ka\u017eem šta da radite? Zar vi niste doktor? Ne \u017eelim to!<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Onda je doktorka objasnila da je i ona majka i pitala me “šta osećam u stomaku”, šta se meni čini da treba da uradi. Umalo joj nisam svašta rekla ali sam se savladala i rekla “\u017delim da moju ćerku odmah primate u bolnicu i ne puštate je kući dok ne bude dobro.”<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Tako je i bilo.<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Tako sam uspostavila dobar odnos sa ovom doktorkom. Shvatila sam da je htela da me saslusa, da cuje moja pitanja i moje strahove. To je nešto što se ne uči u školi.<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Hajde da slušamo zajedno.<\/font><\/span><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tri reci koje svo bolnicko osoblje treba da zna<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-946","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-novosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/946","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=946"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/946\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=946"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=946"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=946"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}