{"id":872,"date":"2011-11-30T00:00:00","date_gmt":"2011-11-29T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/dev.cilsrbija.org\/2011\/11\/30\/skole-umetnost-i-razlicitost\/"},"modified":"2011-11-30T00:00:00","modified_gmt":"2011-11-29T23:00:00","slug":"skole-umetnost-i-razlicitost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/2011\/11\/30\/skole-umetnost-i-razlicitost\/","title":{"rendered":"\u0160kole, umetnost i razlicitost"},"content":{"rendered":"

“<\/span>Umetnost ne postoji samo da bi zabavila nego da natera nekog da misli, provocira, čak uznemiri, anga\u017euje u stalnom tra\u017eenju istine<\/span>.”<\/span><\/font>~ Barbra Streisand<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Svi vidovi umetnosti – drama, muzika, vizuelna umetnost, poezija, film, fotograrfija i ples – stimulišu komunikacije među ljudima.  <\/span>To su vidovi izra\u017eavanja često korišćeni da promovišu društvene promene i zastupaju ljudska prava. Umetnost komunicira preko geografskih, političkih, rodnih I rasnih granica.<\/font><\/span>Ljudska prava, takođe, prolaze sve podele i pripadaju svim pojedincima na planeti. Jednostavno rečeno, umetnost se reflektuje na sve nas – svi zajedno imamo iskustvo umetnosti. Ona nas čini humanim i pokreće nas da štitimo ljudska prava drugih.<\/font><\/span>U učionici, umetnost omogu\u017eava nemerljivo oruđe kojim nastavnici pokušavaju da prenesu osetljiva i izazovna pitanja ljudskih prava. <\/span><\/font><\/p>\n

<\/span>Kako je to jedan borac za ljudska prava rekao:<\/span><\/font><\/p>\n

<\/span><\/font>“…Umetnosti se, po svojoj prirodi, vide kao oruđa za promenu, razvoj svesti i mobilizacija za akciju. Sve je to primenljivo na razumevanje ljudskih prava i veštine koje su potrebne da podstaknu učenike na akciju. Sve što učenici čitaju, igraju, stvaraju, pišu ili izvode tiče se istra\u017eivanja ljudskih prava. Zabele\u017een je veliki uspeh u korišćenju pozorišta, muzike, pleas i pisane reči kako bi se učenicima omogućilo da daju glas za pitanja ljudskih prava, a samo u okviru školskog sistema. <\/span>To je direktna veza i istra\u017eivanje koji pokreću umetnike svih godina i dovode do promena.” <\/span>~ Sandy Borren Barrett, Associate Artistic Director, Stages Theatre, Hopkins, MN<\/span><\/font><\/p>\n

<\/span><\/font>Teme ljudskih prava i umetnost mogu se povezati u školama na mnogo načina. Evo nekoliko primera:<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Različitost<\/font><\/span><\/u>Ljudska prava obezbeđuju mogućnost afirmacije ljudskih različitosti i identifikaciju pretnje kulturnim identitetima kod kojih nestaju jezik i kulturna tradicija. <\/span>Umetničke forme i stilovi se mogu koristiti kako bi se ponovo utvrdio identitet. Na primer, ljudi koji su kao robovi transportovani u Ameriku su prisiljavani da potisnu svoju kulturnu tradiciju. Uprkos tome razvijaju se pesme i pripovedanje kao sredstvo otpora a bluz, gospel i d\u017eez su pomogli da se oblikuje afro-američki identitet. Danas mnogi afrički muzičari koriste rep i hip-hop kako bi izrazili prkos, protest i socijalni svest.<\/span><\/font><\/p>\n

<\/span><\/font>Aktivizam<\/font><\/span><\/u>Kao što se umetnosti mo\u017ee koristiti kao propaganda, takođe mo\u017ee delovati i kao društvena svest tamo gde su prava i sloboge ugro\u017eeni. Satirične pesme, drama ili stripovi su način na koji umetnici ukazuju na hipokriziju i zloupotrebu moći. Kulturne i umetničke slobode su oduvek upisane u Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Pozitivne društvene promene<\/font><\/span><\/u>Umetnost često odslikava status quo ali mo\u017ee i da ukazuje na promene i nove mogućnosti. Umetnost sa političkom ili socijalnom porukom mo\u017ee da bude ogromna snaga za one koji su iskusili nepravdu. Ona takođe mo\u017ee da simbolizuje stremljenje ka alternativnoj budućnosti. Nastavnici imaju moć da utiču na promene na mnogo načina. <\/font><\/span>Član 27 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima ka\u017ee, “Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom \u017eivotu svoje zajednice, u\u017eiva u umetnosti i deli sa drugima naučna dostignuća i njihovu korist.”<\/font><\/span><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201cUmetnost ne postoji samo da bi zabavila nego da natera nekog da misli, <\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-872","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-novosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/872","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=872"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/872\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=872"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=872"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=872"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}