{"id":867,"date":"2011-10-07T00:00:00","date_gmt":"2011-10-06T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/dev.cilsrbija.org\/2011\/10\/07\/moja-cerka-napusta-dom-razmisljanja-o-mogucnostima-samostalnog-zivota\/"},"modified":"2011-10-07T00:00:00","modified_gmt":"2011-10-06T22:00:00","slug":"moja-cerka-napusta-dom-razmisljanja-o-mogucnostima-samostalnog-zivota","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/2011\/10\/07\/moja-cerka-napusta-dom-razmisljanja-o-mogucnostima-samostalnog-zivota\/","title":{"rendered":"Moja cerka napu\u0161ta dom: Razmi\u0161ljanja o mogucnostima samostalnog \u017eivota"},"content":{"rendered":"

Čarls<\/span> O’Mahon<\/span>i<\/span><\/a><\/span><\/span>,<\/span><\/span> 5. septembar 2011<\/span><\/span> <\/span><\/p>\n

<\/span><\/span>Oduševljeni smo što mo\u017eemo da predstavimo pismo <\/span><\/em>Noelin Foks<\/span><\/a><\/span><\/em>.  <\/span><\/em>Noelin je doktorant u Centru za invalidsku politiku i zakonodavstvo, NUI u Golveju. Njeno istra\u017eivanje se bavi pravom na samostalan \u017eivot o kome se govori u Članu 19 Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom.  Noelin je radila godinama u različitim servisima za osobe sa intelektualnim smetnjama u Irskoj.<\/span><\/em><\/font><\/p>\n

<\/span><\/em><\/span><\/font>Ovog meseca, moja ćerka, kao i hiljade njenih vršnjaka, odlazi od kuće po prvi put. Napunila je 18 godina i polazi na koled\u017e, prvoj stepenici ka samostalnosti.  <\/span>Tokom narednih meseci mora\u017ee da nauči razne veštine sa kojima se do sada nije suočavala.  Moraće da raspoređuje svoj (ograničeni) bud\u017eet, da se odgovarajuće hrani, da nauči da \u017eivi sa ljudima koji nisu njena porodica, upravlja svojim akademskim obavezama, bavi se različitim plaćanjima, nauči autobuski red vo\u017enje, uspostavi nova prijateljstva – makar i nevoljno i još mnogo, mnogo drugih zadataka.  U tom procesu praviće i mnogo grešaka. Mo\u017eda će kasno predate rad na koled\u017eu, potrošiti previše novca na izlaske i ostati bez novca do kraja nedelje, upustiti se u nepromišljene veze, između ostalog. Nadam se da će učiti iz tih pogrešaka i bolje se snaći sledeći put.  U tom procesu imaće dovoljno podrške – svojih roditelja, školskih prijatelja i novih prijatelja – a ako joj srce bude slomljeno brinućemo o njoj dok se ne oporavi i krene opet dalje. <\/span>Koled\u017e za brucoše ima dobru sktrukturu da im olakša početak i obezbedi napredakza dalje.  <\/span><\/font><\/p>\n

<\/span><\/font>Koliko bi ovo sve bilo drugačije da ona ima neki invaliditet, posebno da se radi o intelektualnim smetnjama. <\/span>Da li bi uopšte napustila dom u toj fazi svog \u017eivota?   Verovatno ne – a brojni su razlozi za to. Prvo joj mo\u017eda ne bi bilo dozvoljeno da otvori račun u banci ili potpiše ugovor za najam stana. Njen lekar bi mo\u017eda smatrao da nije u stanju da raspola\u017ee novcem, tako da bi sve beneficije koje prima verovatno bile plaćane preko nas.<\/span><\/font><\/p>\n

<\/span><\/font>A i gde bi ona uopšte išla?  Postoji svega nekoliko opcija za obrazovanje nivoa koled\u017ea za osobe sa intelektualnim smetnjama. Takvi koled\u017ei mo\u017eda imaju podršku studentima sa invaliditetom, ali uglavnom su problem redovni kursevi i tako je osmišljeno nekoliko kurseba za osobe sa intelektualnim smetnjama.<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>S druge strane mi mo\u017eda osećamo da bi bila sigurnija kod kuće – bez brige da li bi neko iskorišćavao njenu ranjivost, da li bi uspela da se organizuje u prevozu, da li bi neko zloupotrebio njeno poverenje i uvukao je u neodgovarajuću vezu, da li bi bila u stanju da uči? A ako bi joj bila potrebna podrška kod kuće gde bi je dobila i kako bi platili za nju?<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Naši sistemi i strukture su dizajnirani da pru\u017ee podršku mojoj ćerki od kuće do škole i na poslu. Putevi su jasni. Pretpostavlja se da će se ona učiti veštinama koje su joj potrebne da napreduje kroz različite sisteme i postane odrasla samostalna osoba.  Takve pozitivne pretpostavke o njenim sposobnostima su ugrađene i podr\u017eane od naših struktura i sistema. <\/span>Za osobe sa intelektualnim smetnjama je sve suprotno.  Nedostatak pomenutih jasnih puteva su ogromna prepreka. Za mlade sa intelektualnim smetnjama najverovatnija rutina nakon škole je neki vid treninga ili dnevne usluge koju finansira slu\u017eba zdravstva – dakle ne obrazovanje.  Mada postoje neki trening programi za osobe sa invaliditetom, većina servisa i dnevnih centara za osobe sa intelektualnim smetnjama finansira se iz bud\u017eeta zdravstva. Tako, dok se naše obrazovne obavezama prema većini mladih nastavljaju I nakon njihovog punoletstva, za osobe sa intelektualnim smetnjama se te obaveze završavaju kad napune 18 godina.  To znači da ako mlada osoba sa intelektualnim smetnjama ne \u017eeli da pohađa specijalnu školu ili trening program, ona će generalno teško sebi krčiti put bez ikakve pomoći od dr\u017eavnog sistema – budući da on obezbeđuje funkcionisanje specijalnih\/segregirajućih servisa za osobe sa intelektualnim smetnjama. Postoje neki izuzeci kao npr. pilot shema ‘Going to College’ koja je počela ove jeseni, ali poenta je da je to tek izuzetak i da nivo fakultetskog obrazovanja tek počinje da se razvija za osobe sa intelektualnim smetnjama.<\/span><\/font><\/p>\n

<\/span><\/font>Član 19 Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom insistira na jednakim pravima svih osoba sa invaliditetom da \u017eive u zajednici uz mogućnost izbora jednaku sa drugima i da budu potpuno uključeni u društvo.  Osobe sa intelektualnim smetnjama, kao i svi drugi, moraju da nauče veštine koje sui m potrebne da bi bile uspešne i imale mogućnost da razviju svoje veze sa drugima, nezavisno od porodice.  To bi značilo da će one, kao is svi drugi, verovatno praviti greške ali i učiti iz svojih grešaka.  Mnogi od, s druge strane, sa ili bez invaliditeta, nikad ne nauči iz svojih grešaka i ponavlja iste greške stalno.  Porodica ili prijatelji mogu da daju savet kad se tako nešto desi, ali ne mo\u017eemo nešto da zaustavimo niti smemo, osim ako ne krše zakon. Ukoliko osoba sa intelektualnim smetnjama nešto pogreši, verovatno joj se to više neće dozvoliti ali je mnogo verovatnije da joj se uopšte neće dati mogućnost da pogreši nijednom. To će se pravdati potrebom da se ona zaštiti ali to zapravo ima za posledicu zaustavljanje u učenju o spostvenom \u017eivotu.  <\/span>Kako drugačije da nauči da li je zaštićena ili segregirana od stvarnog \u017eivota u zajednici?  Postati odrasla osoba, zadu\u017eena za svoj \u017eivot, znači imati šansu \u017eiveti iz iskustva i učiti veštine koje su potrebne da bi se \u017eivelo samostalno u zajednici.<\/span><\/font><\/p>\n

<\/span><\/font>Ostvarivanje prava na samostalan \u017eivot u zajednici znači:<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>1.<\/font>                  <\/span><\/span><\/span>obezbediti da naše zakonodavstvo – a posebno zakonodavstvo koje se bavi procenom radne sposobnosti – ima pozitivan odnos prema nečijim sposobnostima i podr\u017ei ih u donošenju odluka tamo gde je potrebno<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>2.<\/font>                  <\/span><\/span><\/span>obezbediti da naše politike, strukture i prakse budu stvarno otvorene svim građanima, uključujući osobe sa intelektualnim smetnjama kao i da se eliminišu sve barijere koje trenutno onemogućavaju njihov put ka samostalnosti<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>3.<\/font>                  <\/span><\/span><\/span>razviti prepoznatljive i pristupačne puteve u samostalnost za osobe sa intelektualnim smetnjama, koje su tu pored nas<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>4.<\/font>                  <\/span><\/span><\/span>koristiti naše resurse u podršci osobama da \u017eive svoj \u017eivot kao deo zajednice i da pronađu način \u017eivota koji njima najbolje odgovara.<\/font><\/span><\/p>\n

<\/span>Vidljive promene u stavovima su neophodne, daleko od paternalizma i zaštićivanja – koji su loši za ljude uopšte – ka inkluzivnosti i očekivanjima.  Mi smo oduvek pretpostavljali da će naša ćerka otići na koled\u017e. Za nju je ovaj deo \u017eivota pu uzbuđenja, izazova i očekivanja.  Za nas, naravno, to je malo tu\u017eno I malo više skupo! Ali smo oduševljeni zbog nje i nikad je ne bismo sprečili da ode. To ne bi trebalo da je mnogo drugačije za mlade sa intelektualnim smetnjama istih godina i njihove roditelje. Velika je nepravda u tome i nešto se mora menjati – nije tako teško ali zahteva posvećenost promenama u svim našim delovima.<\/font><\/span> <\/font><\/span><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovog meseca, moja cerka, kao i hiljade njenih vr\u0161njaka, odlazi od kuce<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-867","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-novosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/867","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=867"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/867\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=867"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=867"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=867"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}