{"id":809,"date":"2010-06-22T00:00:00","date_gmt":"2010-06-21T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/dev.cilsrbija.org\/2010\/06\/22\/obrazovanje-mladih-sa-invaliditetom-neki-kazu-da-nije-vredno-truda\/"},"modified":"2010-06-22T00:00:00","modified_gmt":"2010-06-21T22:00:00","slug":"obrazovanje-mladih-sa-invaliditetom-neki-kazu-da-nije-vredno-truda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/2010\/06\/22\/obrazovanje-mladih-sa-invaliditetom-neki-kazu-da-nije-vredno-truda\/","title":{"rendered":"Obrazovanje mladih sa invaliditetom: neki ka\u017eu da nije vredno truda"},"content":{"rendered":"

Kristina Chew<\/span><\/a>, 21. juni 2010. <\/span><\/p>\n

<\/span> <\/span>U slučaju mladih sa invaliditetom – kao što je moj sin Čarli koji ima autizam – šta bi trebalo da bude osnovno? Da li akademske ili oblasti sticanja veština ili profesionalno osposobljavanje? Imajte na umu da mnogi od ovih učenika neće ići na koled\u017e I mogu da rade jedino u zaštitnim radionicama ili da rade uz podršku.   Da li je to način razmišljanja ili potcenjujemo ono što bi ti učenici mogli da nauče.?<\/span> <\/span><\/strong><\/p>\n

Ogroman izazov<\/span><\/strong><\/p>\n

<\/span><\/strong><\/span>Ovo pitanje se postavilo 19. juna u Njujork Tajmsu  <\/span>u članku o borbi dr\u017eavnih škola da uče mlade sa višestrukim, teškim invaliditetom. Dat je slučaj 20-godišnjeg Donovana Forda: kao rezultat teške povrede mozga u uzrastu od pet meseci, Donovan ne mo\u017ee da hoda niti da govori. Da li treba da uči predmete poput fizie ili jezika, koji su veoma prilagodjeni njegovoj vrsti invaliditeta?<\/span><\/p>\n

<\/span>Donovanova majka Mišel Ford je zadovoljna njegovom srednjom školom za specijalno obrazovanje u Istočnom Harlemu, u kojoj je Donovan dobrodošao i gde brinu o njemu. No ona bi volela da nastavnici provode više vremena radeći s njim praktično, na njegovom nasilnom ponašanju koje se ogleda u samopovredjivanju udarcima u glavu, da gotovo uvek nosi  <\/span>postavljene rukavice – čak i kad spava. <\/span><\/em><\/p>\n

<\/span><\/em><\/span>Umesto rada na osnovnim akademskim ciljevima, kao što su prepoznavanje oblika ili vrste novčanica, ona bi dala prednost fizikalnoj terapiji – du\u017ee od 30 minuta, dva puta nedeljno, jer je to generalno jedino vreme tokom dana kada je van kolica, osim kada ide u kupatilo.<\/span><\/em><\/p>\n

<\/span><\/em><\/span>Problematični komentari<\/span><\/strong><\/p>\n

<\/span><\/strong><\/span>Letimičan pogled na neke  <\/span>komentare u Njujork Tajmsu govori – što je razočaravajuće – da mnogim ljudima treba dosta vremena da shvate zašto svi učenici imaju pravo na odgovarajuće obrazovanje. Evo jednog komentara, od 300 sličnih:<\/span><\/p>\n

<\/span>Mi trošimo pet do 10 puta više od učenika koji nikad neće biti stub društva, neće biti u stanju da zadr\u017ee posao. Mnogi od njih će biti smešteni u skupe privatne domove za trajni smeštaj. Mnogo više će ih završiti u dr\u017eavnim institucijama, što je lošije. U našoj \u017eelji da uradimo sve a svakoga, dr\u017eava, federalni političari i lobisti grade svoje mandate koji značajno umanjuju naše mogućnosti da slu\u017eimo onimo koji će jednog dana slu\u017eiti našoj dr\u017eavi na najbolji način.<\/span><\/em><\/span> <\/p>\n

<\/span><\/p>\n

Obezbedjivanje obrazovanja za učenike poput Donovana i Čarlija nije traćenje resursa. To je znak humanosti društva i – mo\u017eda zvuči idealistički – onog što odvaja naše društvo a to je zakon o obrazovanju mladih sa invaliditetom.<\/span><\/p>\n

<\/span>Moj sin Carli govori po malo i nema fizički invaliditet. Kako raste, sve više njegovog učenja se zove “funkcionalno”’; učenje veština koje obuhvataju ‘brigu o sebi’ i ‘svakodnevni \u017eivot’ koje ga, nadam se, mogu pripremiti na neku vrstu posla kasnije. On i dalje ima govornu i radnu terapiju  <\/span>uz sve ostalo što mu poma\u017ee u svakodnevnim potrebama i aktivnostima. <\/span><\/p>\n

<\/span>Čarli ne čita; trenutno radi na vizuenim pojmovima za mesta, stvari i slično. Pošto je preškolac, nastavnici i terapeuti su pokušavali brojne metode učenja alfabeta i čitanja. Pre samo nekoliko godina Čarli je usvojio alfabet (on sad ima 13 godina). Ja i dalje osećam jaku nadu: mo\u017eda Čarli mo\u017ee da čita, samo još nije to otkrio. <\/span><\/p>\n

<\/span>Čarli nije učen da čita na način da čita knjige nego na način da se bolje snalazi u svetu. Zar to nije smisao čitanja i za mnoge druge?<\/span><\/p>\n

<\/span>S druge strane pomislim: treba li više da radimo sa Čarlijem? Koliko smo “mi u tome”? Čarli ima tek 13 godina; nije li prerano ‘suziti’ njegovo obrazovanje na učenje veštinama za obavljanje nekog posla?<\/span>Tada se osećam upravo kao Donovanova majka koja ka\u017ee “Jedini cilj koji sam imala za njega je dok je bio u bolnici nakon povrede, kad mi je sestra rekla da neće pre\u017eiveti – da pre\u017eivi…i evo ga, ima 20 godina. On je prevazišao taj cilj. \u017div je.”<\/span><\/p>\n

‘<\/span>Da, Donovan i Čarli su ovde, kao i mnogi drugi mladi sa invaliditetom i mi treba da im obezbedimo pristup obrazovanju koje ime potrebno.  <\/span>Na svima nama je da nadjemo razne načine da ih učimo i omogućimo im da rastu i uče dok ne ostvare svoj puni potencijal.<\/span><\/p>\n

<\/span>To je najmanje što mo\u017eemo da učinimo.<\/span><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U slucaju mladih sa invaliditetom \u2013 \u0161ta bi trebalo da bude osnovno? <\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-809","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-novosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/809","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=809"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/809\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=809"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=809"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=809"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}