{"id":606,"date":"2007-02-05T00:00:00","date_gmt":"2007-02-04T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/dev.cilsrbija.org\/2007\/02\/05\/studija-un-o-nasilju-nad-zenama-ustanovila-da-50-zena-sa-invaliditetom-dozivi-nasilje\/"},"modified":"2007-02-05T00:00:00","modified_gmt":"2007-02-04T23:00:00","slug":"studija-un-o-nasilju-nad-zenama-ustanovila-da-50-zena-sa-invaliditetom-dozivi-nasilje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/2007\/02\/05\/studija-un-o-nasilju-nad-zenama-ustanovila-da-50-zena-sa-invaliditetom-dozivi-nasilje\/","title":{"rendered":"Studija UN o nasilju nad \u017eenama ustanovila da 50% \u017eena sa invaliditetom do\u017eivi nasilje"},"content":{"rendered":"

UNITED NATIONS (AFP) – Nasilje nad \u017eenama je “teško i široko rasprostranjeno” u svetu gde jedna od tri \u017eene u svom \u017eivotu do\u017eivi nasilje od svog partnera. „Postoji nepobitna evidencija o bezobzirnom nasilju širom sveta,“ rekao je bivši predsedavajući UN Kofi Annan u izveštaju „Kraj nasilju nad \u017eenama: od reči ka akciji.“ <\/p>\n

Ovaj izveštaj navodi istra\u017eivanja o nasilju nad \u017eenama u najmanje 71 dr\u017eavi pokazujući „značajan odnos \u017eena koje su do\u017eivele fizičko, seksualno ili psihološko nasilje…prosečno, najmanje jedna od tri \u017eene su u svom \u017eivotu bile \u017ertve nasilja svog intimnog partnera.“ <\/p>\n

Svetska zdravstvena organizacija je radila studiju u 11 dr\u017eava i ustanovila da se procenat \u017eena koje do\u017eive seksualno nasilje od svog intimnog partnera kreće od šest procenata u Japanu i Srbiji i Crnoj Gori do 59 procenata u Etiopiji.<\/font><\/font><\/span>Ubistva \u017eena su često povezana sa seksualnim nasiljem, izmedju 40 i 70 procenata \u017eena su \u017ertave ubistva svojih mu\u017eeva ili mladića u Australiji, Kanadi, Izraelu, Ju\u017enoj Africi i SAD, ka\u017ee se u izveštaju UN. <\/p>\n

Utvrdjeno je da je preko 130 miliona devojaka\/devojčica postalo šrtvama seksualnog osakaćenja, uobičajene prakse u Africi i nekim zemljama Srednjeg istoka, ali se to mo\u017ee naći i u imigrantskim zajednicama Evrope, Severne Amerike i Australije.<\/font><\/font><\/span>Ubistva \u017eenske dece, prenatalna seksualna selekcija i sistematsko zapostavljanje \u017eenske dece je rašireno u zemljama ju\u017ene Azije, jugoistočne Azije, severne Afrike i Sredjeg istoka.<\/font><\/font><\/span>Takodje se navodi činjenica da izmedju 40 i 50 procenata \u017eena Evropske Unije, koje do\u017eive nasilje u svom \u017eivotu  <\/span>prijavljuju i neke vidove seksualnog nasilja.<\/font><\/font><\/span>„Većina od nekoliko stotina hiljada \u017eena i dece koje su \u017ertve trgovine, često se prodaju radi seksualne eksploatacije,“ ka\u017ee se u izveštaju. <\/p>\n

Takodje se govori o seksualnom nasilju tokom ratnih sukoba, pa se navode cifre od 50,000 i 500,000 \u017eena koje su silovane tokom genocida 1994. u Ruandi, a izmedju 20,000 i 50,000 \u017eena je imalo istu sudbinu u Bosni u toku rata 1990. <\/p>\n

U Evropi, Severnoj Americi i Australiji, više od polovine \u017eena sa invaliditetom ima iskustva fizičkog nasilja, dok ta iskustva ima samo trećina neinvalidnih \u017eena.<\/strong> <\/p>\n

U izveštaju se navodi da \u017eene koje su bile \u017ertve nasilja često počinju da konzumiraju alcohol, drogu, suočavaju se sa seksualnom disfunkcijom, pokušavaju samoubistvo, suočavaju se sa post-traumatskim stresom i poremećajima centralnog nervnog sistema. <\/font><\/font><\/span><\/p>\n

U zaključku se ka\u017ee da uprkos napretku u posledjim decenijama „nasilje nad \u017eenama još nije steklo prioritet koji zaslu\u017euje da bi se uradile značajnije promene.“ <\/p>\n

„Kohezivniji strateški pristup je potreban od svih aktera, uključujući  <\/span>vlade, medjunarodnu zajednicu i gradjansko društvo,“ ka\u017ee se u izveštaju.<\/font><\/p>\n

 <\/font> <\/font><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

UNITED NATIONS (AFP) \u2013 Nasilje nad \u017eenama je \u201cte\u0161ko i \u0161iroko rasprostranjeno\u201d<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-606","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-novosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/606","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=606"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/606\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=606"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=606"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=606"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}