{"id":600,"date":"2007-01-12T00:00:00","date_gmt":"2007-01-11T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/dev.cilsrbija.org\/2007\/01\/12\/dizajn-za-sve\/"},"modified":"2007-01-12T00:00:00","modified_gmt":"2007-01-11T23:00:00","slug":"dizajn-za-sve","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/2007\/01\/12\/dizajn-za-sve\/","title":{"rendered":"Dizajn za sve"},"content":{"rendered":"

7. januar 2007.<\/p>\n

<\/font><\/font><\/span>Napisala Lisa Chamberlain<\/p>\n

St. Louis, Missouri – SHARON M. BROWN je plakala od radosti prvi put kad je obavila tuširanje u svom novom stanu bez ičije pomoći. Ona nije mogla ništa više nego da dr\u017ei sundjer za tuširanje, otkako je imala udes kojeg je uzrokovao pijani taksista pre šest godina. To se dodatno iskomplikovalo sa multiplom sklerozom koja joj je dijagnostikovana nekoliko godina pre nesreće. Za nekoga koje je jednom prepešačio 100 milja putem kroz Apalači planine, nikad nije ni pomislila da tuširanje mo\u017ee da bude takvo postignuće.<\/font><\/font><\/span>
Zgrada stanova koji imaju pristupačna kupatila za osobe koje koriste kolica, uključujući tuševe je takodje postignuće za sebe. Zgrada u Severnoj ulici br. 6 je otvorena u martu 2005.  <\/span>i prva je u nizu zgrada za stanovanje u zemlji u kojoj su sve stambene jedinice gradjene po principima Univerzalnog dizajna.<\/font><\/font><\/span>
Dok je u gradjevinskim kodeksima obezbedjen minimum standarda posvećenih pristupačnosti, univerzalni dizajn je relativno novi concept koji prevazilazi te kodekse i zala\u017ee se za gradju okru\u017eenja koje mogu da koriste svi ljudi bez potreba za adaptacijom. To uključujue i kuhinjske elemente sa prilagodjenom visinom, mašine za pranje i sušenje sa frontalnim vratima, ulaze bez pragova, tuš kabine u kupatilima.<\/p>\n

No najva\u017enije je, prema zastupnicima univerzalnog dizajna, da i zgrada i stanovi izgledaju tako kao da uopšte nisu pravljeni za osote sa invaliditetom. Namera univerzalnog dizajna je da stvara proizvode i okru\u017eenje koje mogu da koriste svi ljudi bez obzira da li imaju ili ne neki invaliditet.<\/font><\/font><\/span>
Prema Centru za univerzalni dizajn u dr\u017eavi Severna Karolina univerzalni dizajn je izuzetno dostupan, ali je primenjen u svega nekoliko slučajeva gradnje.<\/font><\/font><\/span>Shiraz “univerzalni dizajn” je 1989. osmislio arhitekta Ron Mace, koji je razvio set od sedam principa, kao što sun pr. <\/span>“mali fizički napor” i “jednostavno i intuitivno korišćenje”. Gospodin Mace je, pre svoje smrti 1998,  <\/span>osnovao centar u gradiću Raleigh, radi daljeg razvoja I integrisanja principa u svakodnevni \u017eivot.<\/p>\n

Colleen Starkloff  <\/span>i njen mu\u017e Max, koji je ostao nepokretan nakon ronilačke nezgode u mladosti, \u017eeleli su da izgrade nacionalni model univerzalnog dizajna. <\/font><\/font>Preko neprofitne organizacije Paraquad, koju su osnovali 1970. tragali su za ljudima koji bi se bavili univerzalnim dizajnom i primenjivali ga. Tokom  <\/span>2003. Richard D. Baron, predsednik  <\/span>McCormack Baron Salazar, poznate nacionalne gradjevinske firme, ih je kontaktirao radi moguće saradnje i projekata.<\/p>\n

<\/span>„Nazvao me i rekao: Mislim da imam dobru lokaciju. <\/font><\/font>Koliko stambenih jedinica \u017eelite da bude po univerzalnom dizajnu?’ Regla sam: \u017delim da sve budu po univerzalnom dizajnu. U tome je poenta: universalno.’ Kao da je malo oklevao a onda je rekao OK, potrudićemo se da bude tako.’ „<\/p>\n

Gospodin Baron je anga\u017eovao Andrew Trivers, arhitektu osnivača Trivers Associates, da kreira okru\u017eenje jednako podesno i za osobe sa invaliditetom i za one koje to nisu.<\/font><\/font><\/span>
U zgradi u blizini St. Louisa, nazvanoj Central West End, se 95 posto stanova rentira, a 20 stanova pripada osobama sa invaliditetom, što je po gospodji Starkloff dobro jer je cela poenta u integraciji.<\/p>\n

Za Jacqueline Benoit, integracija znači više od \u017eivota u susedstvu sa neinvalidnom populacijom – to je mogućnost da ponovo \u017eivi sa svojim sinom Johnathanom i brine o njemu. Gospodja Benoit je pre četiri godine imala automobilsku nesreću i nakom šest meseci provedenih na intenzivnoj nezi mogla je da diše bez aparata. Nakon nesreće je ostala delimično pokretna i tri godine je provela u rehabilitacionom centru dok je njen sin \u017eiveo sa rodjacima.<\/font><\/font><\/span> <\/p>\n


Sada ona i sin, koji je napunio sedam godina \u017eive u stanu koji ima dve spavaće sobe i dva kupatila, sa kvakama na vratima umesto kru\u017enih brava, sa mašinom za pranje sudova i rernom koje su postavljene u zidu i podignute na visinu od 18 inča od poda (što je odgovarajuća visina i za ljude koji stoje i za one koji sede) i šporetom sa kontrolnim delovima napred umesto onih koji su obično postavljeni pozadi.<\/p>\n

Ovakve sitnice olakšavaju \u017eivot ali i Johnathan je pronašao nešto za sebe. <\/font><\/span>„Obo\u017eava sobu sa tegovina,“ ka\u017ee gospodja Benoit. „Idemo tamo zajedno kad treba da radim ve\u017ebe za ruku. Srećna sam što sam \u017eiva i što mogu da brinem o svom sinu.“<\/p>\n

Pre di<\/span>zajniranja Severne ulice br.6<\/span>, gospodin Trivers nije nikada koristio univerzalni dizajn, ali sada je drugačije. <\/span>„Ovo je budućnost,“ tvrdi on. „Ljudi du\u017ee \u017eive zahvaljujući napretku zdravstvene tehnologije, ne umiru od automobilskih nesreća i invaliditeta kao što su nekada. <\/font>Pitanje je samo kako da sve izgleda da je pravljeno da zadovolji sve ljude a ne samo one koji imaju odredjene potrebe?“<\/p>\n

Richard C. Duncan, menad\u017eer projekta u Centru za univerzalni dizajn ka\u017ee: „Mnogi ljudi misle da je univerzalni dizajn sinonim za pristupačni dizajn. On ima dodatnu dimenziju koja ga razlikuje a to je: komponenta socijalne jednakosti. <\/span>To je nevidljiva strana proizvoda. „Tako, na primer, rampu je teško integrisati u dizajn zgrade. <\/font><\/font>Mi se zala\u017eemo za ulaze bez stepenika, kojeg svi mogu da koriste bilo da imaju problem u kretanju ili nose gomilu teških paketa.“<\/p>\n

Gospodin Duncan je obišao zgradu br. 6 u Severnoj ulici zajedno sa invalidskim zastupnicima i svi su utvrdili da je ova zgrada model „što je napredak jer mi ne \u017eelimo samo jedan ogledni projekat nego punu integraciju,“ rekao je Duncan.<\/p>\n

Većina zgrada “pristupačnih za osobe sa invaliditetom“ ima dva različita dizajna za stambene jedinice: „normalne“ jedinice i pristupačne jedinice za osobe sa invaliditetom.  <\/span>„Poenta univerzalnog dizajna je integracija principa dizajna u sve aspekte gradnje tako da to ne bude očigledno ni za osobe sa invaliditetom ni za osobe bez invaliditetom.“<\/p>\n

Na primer, u Severnoj ulici br. 6, ono što izgleda kao dekoracija enterijera je u stvari kontrast boja koji omogućava osobama sa oštećenjem vida bolje snala\u017eenje u prostoru. Tepisi u hodnicima ispred vrata stanova su tamniji da bi upućivali na mesto vrata. Pored svakih vrata je mala polica, koja izgleda kao dekorativan detalj ali je takodje zgodno mesto za odlaganje pošte ili manjih paketa dok se otvaraju vrata. To je takodje zgodno za roditelje sa bebom u kolicima ili osote sa delimičnom pokretljivošću.<\/p>\n

Jacquelyn Kish je osoba sa problemima u kretanju, usled mo\u017edane aneurizme i mo\u017edanog udara koje je imala pre godinu i po dana. Ona se preselila u zgradu u Severnoj ulici br.6 kako bi mogla da nastavi da se brine o napuštenim ili povredjenim \u017eivotinjama, čega je morala da se odrekne dok je bila u bolnici i izgubila svoju kuću.<\/p>\n

„Rečeno mi je da ne smem da napuštam bolnicu dok ne budem mogla opet da hodam“ govori gospodja Kish mazeći jednu od spašenih mačaka. <\/span>„Morala sam da \u017eivim sama za sebe i sad to mogu ponovo ovde.“<\/p>\n

Kao i za gospodju Brown, \u017eiveti samostalno je va\u017enije neko pešačiti Apalačima. „Biti u stanju da se starate o sebi ne cenite sve dok vam ne ka\u017eu da to više ne mo\u017eete.“ <\/font><\/font><\/p>\n

Izvor: New York Times
<\/font>http:\/\/www.nytimes.com\/2007\/01\/07\/realestate\/07nati.html<\/font><\/a><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

SHARON M. BROWN je plakala od radosti prvi put kad je obavila tu\u0161iranje u svom n<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-600","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-novosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/600","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=600"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/600\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=600"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=600"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=600"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}