{"id":2191,"date":"2025-07-03T10:38:41","date_gmt":"2025-07-03T08:38:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/?p=2191"},"modified":"2025-07-03T10:38:42","modified_gmt":"2025-07-03T08:38:42","slug":"personalna-asistencija-u-spaniji-nejednakost-i-segregacija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/2025\/07\/03\/personalna-asistencija-u-spaniji-nejednakost-i-segregacija\/","title":{"rendered":"Personalna asistencija u \u0160paniji: nejednakost i segregacija"},"content":{"rendered":"

U \u0160paniji, minimalna plata je 1.184 \u20ac bruto, pomno\u017eeno sa 14 isplata. S druge strane, beneficija za personalnu asistenciju u ve\u0107ini od 17 autonomnih zajednica na\u0161e dr\u017eave, iznosi 747 \u20ac mese\u010dno u 12 isplata (to va\u017ei ako imate zavisnost nivoa 3, uz druge uslove, u su\u0161tini da nemate prihode osim li\u010dne penzije, nemate mre\u017eu podr\u0161ke porodice ili prijatelja, \u017eivite u ruralnoj oblasti, \u017eivite u uslovima siroma\u0161tva ili socijalne isklju\u010denosti, ispunjavate odre\u0111ene zahteve u vezi sa obukom i drugim aspektima, itd.).<\/p>\n\n\n\n

U po\u010detku, pla\u0107anje za personalnog asistenta je iznosilo \u20ac811 u 12 mese\u010dnih isplata, zatim \u20ac780 ili sli\u010dno, zatim \u20ac711, a sada je porasla na \u20ac747 (govorim o vrhunskom benefitu, znam ljude koji primaju oko \u20ac150 mese\u010dno za li\u010dnu asistenciju). Kada ka\u017eem na po\u010detku, mislim na 2008. godinu, tako da je za 17 godina mese\u010dna isplata pala sa \u20ac811 na \u20ac747, ne uklju\u010duju\u0107i druge varijable o kojima bi se trebalo razmatrati detaljnije: ko-finansiranje, teritorija, socijalni status, ruralna ili urbana sredina. Od ove sume treba oduzeti izme\u0111u \u20ac200 i \u20ac560 mese\u010dno, \u0161to je tro\u0161ak za poslodavca da se registruje kao preduzetnik. Razlika izme\u0111u tada i sada je \u20ac64 manje, ali tome treba dodati da je minimalna plata 2008. godine iznosila \u20ac600 mese\u010dno a sada se skoro udvostru\u010dila, kao \u0161to mo\u017eete videti u prvom redu ovog kratkog teksta.<\/p>\n\n\n\n

Pre\u0161ao sam od iznosa 620 \u20ac na 637 \u20ac koje sam dobijao od 2011. Ne mogu da se \u017ealim, pa dobro, mogu i \u017ealim se. Sada, sa nekoliko moguce ru\u017enih pore\u0111enja, s obzirom na to da sam prili\u010dno revoltiran: Da \u017eivim u Valencijskoj zajednici, primao bih do 2,316 \u20ac mese\u010dno za personalnu asistenciju. Mo\u017eda, ali samo mo\u017eda, zbog ove ogromne razlike u benefitima, nema nijedne osobe u \u0161est autonomnih zajednica i nijedne osobe u Ceuti i Melili sa personalnom asistencijom. Ako bih izgubio razum i odlu\u010dio da idem i pre\u017eivljavam u super-super stambenom centru, jednoj od onih najsavremenijih rezidencijalnih centara primao bih 3,205 \u20ac mese\u010dno ili 4,107 \u20ac mese\u010dno ove godine, u zavisnosti od tipa invaliditeta koji bi smatrali da imam: ili sam osoba sa neodre\u0111enim fizi\u010dkim stanjem, ili osoba sa ste\u010denim o\u0161te\u0107enjem mozga. Nedostajalo bi mi da pose\u0107ujem prijatelje u Valencijskoj zajednici, ali ne mo\u017ee se imati sve…<\/p>\n\n\n\n

U svakom slu\u010daju, ekonomska nejednakost zavisno od toga gde neko \u017eivi ili koju uslugu bira je o\u010digledna, deluje mi skandalozno. S druge strane, moramo imati na umu da, ba\u0161 kao \u0161to postoji sufinansiranje za personalnu asistenciju, postoji i sufinansiranje za \u201epametnu\u201c odluku da se zatvorim u centar gde mogu da biram boju zidova svoje sobe.<\/p>\n\n\n\n

Gotovo da deluje logi\u010dno da postoji razlika u isplati beneficija personalne asistencije izme\u0111u razli\u010ditih autonomnih zajednica. Ali \u010dinjenica da osoba sa invaliditetom koja \u017eivi u Andaluziji prima manje od tri puta nego \u0161to bi primila da \u017eivi u Valencijskoj zajednici nadilazi moje razumevanje. \u010cini mi se da se nesposobne vlasti sme\u0161kaju nama svim svojim snagama \u010dim okrenemo le\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

Ne \u017eelim mnogo da govorim o novcu koji menad\u017eeri, ili kompanija koja upravlja domom za stare, dobijaju za stanovanje tamo, jer, prema Komitetu UN za prava osoba sa invaliditetom, institucionalizacija ne bi trebala da postoji. \u010cinjenica je da ljudi koji tamo \u017eive delimi\u010dno finansiraju svoj boravak. Tako dolazimo do za\u010daranog kruga siroma\u0161tva koji trpe osobe sa invaliditetom u stacionarnim centrima, koji se tako\u0111e nazivaju „vi\u0161enamenski centri“, „centri za penzionere“, „domovi za pomo\u0107“ i drugim eufemizmima (termin „dom za stare“ za mentalne azile je ve\u0107 zastareo).<\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 jedan aspekt koji treba imati na umu je da osobe sa zavisno\u0161\u0107u nivoa 3 zahtevaju \u201eneophodnu i kontinuiranu podr\u0161ku druge osobe\u201c prema \u010clanu 26 Zakona o unapre\u0111enju li\u010dne autonomije i brige o osobama u situacijama zavisnosti (poznatijeg kao \u201eZakon o zavisnosti od druge osobe\u201c), a neophodna i kontinuirana podr\u0161ka druge osobe bi podrazumevala 24 \u010dasa dnevno, 7 dana u nedelji, kao \u0161to je slu\u010daj u nekim situacijama i u drugim zemljama.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, klasifikacija kao \u201cvisoko zavistan\u201d, koja zahteva podr\u0161ku 24 sata dnevno, svakog dana, nije potpuno ta\u010dna. Neki ljudi ne trebaju podr\u0161ku no\u0107u i tada pla\u0107aju vladi tro\u0161ak\/vreme koje provode u krevetu. U mom slu\u010daju, 9 sati dnevno. S druge strane, ljudi sa invaliditetom imaju pravo na privatnost, kao i svi drugi. Tako da, u bilo kom trenutku, mo\u017eemo re\u0107i na\u0161em li\u010dnom asistentu da nam nije potreban.<\/p>\n\n\n\n

Na kraju, moram re\u0107i da u najrazvijenijim zemljama Evrope kada je re\u010d o li\u010dnoj asistenciji, ne postoji „manija za diplomama“ kao \u0161to imamo u \u0160paniji. Ne postoji specifi\u010dna diploma koja \u010dini „sertifikat o personalnoj asistenciji“ obaveznim za rad u ovoj profesiji. Po re\u010dima \u0160ve\u0111anke Rodolfe P\u00e9rez (nije njeno pravo ime), klju\u010dne koordinatorice STIL kooperative: „U \u0160vedskoj nije potrebna nijedna zvani\u010dna diploma ili sertifikat da bi se radilo kao personalni asistent. Neki poslodavci (ili pru\u017eaoci usluga) mogu preferirati kandidate sa odre\u0111enim iskustvom ili obukom, ali zakonski, ne postoji obavezna kvalifikacija, a STIL, kao kooperativa, sna\u017eno se protivi ideji specifi\u010dne obuke, jer je takav zahtev nespojiv sa filozofijom samostalnog \u017eivota. To je, i uvek bi trebalo da bude, osoba sa invaliditetom koja odlu\u010duje ko je pravi asistent za njene specifi\u010dne potrebe.“<\/p>\n\n\n\n

Na to bih dodao da intervju pre zapo\u0161ljavanja nekoga za posao, CV te osobe i utisak koji ostavlja na korisnika imaju svoj cilj. Stoga, vredi istaknuti ogromnu neefikasnost uzastopnih dr\u017eavnih i regionalnih vlada od 2008. godine, godine u kojoj je, po mom skromnom mi\u0161ljenju, la\u017ena personalna asistencija koju trenutno imamo, po\u010dela da se primenjuje.<\/p>\n\n\n\n

Svaki dan mi je sve zanimljivije da postoji 10.959 pojedinaca \u0161irom \u0160panije koji su zadovoljni finansijskom pomo\u0107i koju nam pru\u017eaju op\u0161ta uprava dr\u017eave i autonomne zajednice, kao da je to usluga, a ne obaveza javnih vlasti (i na\u0161a prava kao gra\u0111ana), kako je propisano \u0161panskim Ustavom u \u010dlanovima 9.2, 14 i 49, i kako je utvr\u0111eno Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom u \u010dlanovima 5 i 19. Kao \u0161to bi rekao Marcelo u Hamleta: \u201cNe\u0161to smrdi u Kraljevstvu Danske.\u201d A to nisam ja.<\/p>\n\n\n\n

U \u0160paniji, kada je u pitanju personalna asistencija, ne postoji jedan \u201czakon o zavisnosti od druge osobe\u201d, ve\u0107 17, u zavisnosti od teritorije u kojoj \u017eivite. Od njih, \u010detiri ili pet su promenile socijalne i ekonomske uslove za pristup ovoj pomo\u0107i, poku\u0161avaju\u0107i da se usklade sa modelom prava predvi\u0111enim Konvencijom i drugim dokumentima UN-a.<\/p>\n\n\n\n

Autor nije naveden<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U \u0160paniji, minimalna plata je 1.184 \u20ac bruto, pomno\u017eeno sa 14 isplata. S druge strane, beneficija za personalnu asistenciju u ve\u0107ini od 17 autonomnih zajednica na\u0161e dr\u017eave, iznosi 747 \u20ac mese\u010dno u 12 isplata (to va\u017ei ako imate zavisnost nivoa 3, uz druge uslove, u su\u0161tini da nemate prihode osim li\u010dne penzije, nemate mre\u017eu podr\u0161ke […]<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-2191","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-novosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2191","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2191"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2191\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2193,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2191\/revisions\/2193"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2191"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2191"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.cilsrbija.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2191"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}