III MEDJUNARODNI FESTIVAL DECIJEG OSMEHA

ISTANBUL—APRIL 2008—  

Udruženje osoba sa povredom kičmenog stuba iz Turske je 2006. organizovalo Prvi medjunarodni festival Dečijeg osmeha, 2007. je organizovan Drugi festival uz učešće 750 dece sa i bez invaliditeta iz 26 zemalja sveta. Naš prevashodni cilj je pomoć deci sa invaliditetom da se druže sa ostalom decom I zaštitimo njihovu budućnost u ovom svetu koji se stalno menja.  

Udruženje osoba sa povredom kičmenog stuba iz Turske, započela je pripreme za III medjunarodni festival Dečijeg osmeha u nedelji od 23. aprila 2008. za decu sa invaliditetom uzrasta od 7-15 godina iz celog sveta. Tražimo grupe dece sa invaliditetom ali I mešane grupe ( deca sa i bez izvaliditeta) koja imaju pripremljen neki scenski nastup na primer, folklore, moderni ples ili talentovane pojedince koji pevaju ili sviraju neki instrument ili se bave nekim drugim umetničkim tehnikama koje mogu da se prikažu na Festivalu. Na ovom Festivalu ćemo se posebno osvrnuti na decu sa fizičkim invaliditetom, ali ćemo svakako uključiti i decu sa drugim vrstama invaliditeta. 

Želimo da pozovemo decu i njihove pratioce na naš Festival. Ovo je samo prvo pozivno pismo. Gosti neće plaćati smeštaj, hranu, lokalni transport, posete i eventualne bolničke troškove za vreme boravka u Istanbulu, to će pokriti naše udruženje (osim transportnih troškova za dolazak u Tursku). Bićemo počastvovani da vaša zemlja uzme učešće u ovom medjunarodnom dogadjaju. Vaš preliminarni odgovor treba da stigne do 27. jula 2007. godine na dole naznačeni mejl.     

Mesut Varlik 

Manager of Foreign AffairsE-mail: tofdmesut@gmail.com  

Za više informacija o Festivalu posetite naš sajt i pogledajte detalje sa prethodna dva: www.smilingchild.com  

Udruženje osoba sa povredom kičmenog stuba Turske Web Site: www.ofd.org.tr 

Vaša garderoba na Internetu

Modni fanatici govore o modi, oblačenju i taštini iz sedeće perspektive. 

Osobe koje koriste invalidska kolica znaju kako je teško pronaći dobru odeću, koja će i dobro pristajati. Suknje su prekratke na ledjima. Pantalone su preuske u preponama I na kukovima. Jakne spadaju napred prilikom svakog pokreta a naramenice vam dodaju jos jedne grudi. To uopšte nije smešno!!

Nije toliko komplikovano ako mislite da šijete sami sebi. Ako imate svoj “sopstveni” model, možete da kreirate odevnu kombinaciju i varijaciju koju god želite.

Imajući “sopstveni” model možete od šnajderke da tražite da vam sašije poseban odevni predmet za posebne prilike – na primer dvodelni komplet za svečanost dodele diplome ili pronadjite krojača koji pravi motociklističku odeću I naručite kožnu jaknu na kojoj će vam svi zavideti.

Modni fanatici govore o oblačenju korisnika invalidskih kolica. Na ovom sajtu naći ćete modele koje možete “skinuti”, jednostavne šivaće instrukcije, savete I druge korisne sitnice. Ovde možete pronaći sve što je potrebno da biste prepravili garderobu po svom sopstvenom ukusu.

Posetite nas na www.independentliving.org/fashionfreaks 

Izabrano mesto stanovanja je osnovno pravo osoba sa invaliditetom

Grupa za podršku i zastupništvo CCS, sada CCS Disability Action, je u toku svoje Nedelje podizanja svesti o uspesima samostalnog života osoba sa invaliditetom pokušalo da skrene pažnju javnosti na činjenicu da mnoge osobe sa invaliditetom ne žive u mestu stanovanja koje su sami izabrali.

 “Ukoliko živite u Domu za trajni smeštaj, nećete imati priliku da pravite svakodnevni izbor, što mnogi od nas uzimaju zdravo za gotovo,” kaže Viv Maidaborn, aktivistkinja CEO, CCS Disability Action. “Život u mestu stanovanja kojeg ste sami odabrali znači da ste doneli odluku o svom okruženju, a nije doneta umesto vas. To znači da birate kada i šta ćete jesti, da li će i ko živeti sa vama, kako će izgledati vaš dom i razne druge stvari koje drugi ljudi podrazumevaju,” kaže Viv. U ovoj organizaciji veruju da jako mnogo osoba sa invaliditetom u Novom Zelandu trenutno živi u neprikladnim ili nametnutim životnim uslovima. To podrazumeva da u svako doba i do 200 osoba sa invaliditetom ispod 50 godina starosti živi u staračkim domovima. CCS Disability Action trenutno radi sa Vladom na fleksibilnijim finansijskim kriterijumima za servise namenjene osobama sa invaliditetom koji će im omogućiti pojedinačnu podršku da bi mogli da žive u svom domu i po svom izboru.CCS Disability Action može pomoći osobama sa invaliditetom pri ispunjavanju aplikacija, pronalaženju adekvatnih asistenata i upoznavanju lokalne zajednice i njenih odredjenih delova. “Često se dešava da neko jednostavno želi živi samostalan život i ima mogućnost svakodnevnog izbora,” kaže Viv Maidaborn. Lorna Sullivan, iz Standards Plus, samostalne agencije za promociju menadžmenta i rezultatski orijentisanih kvalitetnih servisa za osobe sa invaliditetom je oberučke prihvatilo ovu poruku “osnovnog prava”. “Promovisanje društva koje visoko ceni živote osoba sa invaliditetom i neprestano radi na unapredjenju naše pune participacije je izvrsno. Ali kada se poriču ljudska osnovna prava odlučivanja gde će da žive, što je bio slučaj do danas, onda je to sramno,” kaže ona. “Novi Zeland ponosno i opravdano promoviše svoja postignuća u zatvaranju velikih institucija, ali ne uspeva da prepozna da i male institucije imaju negativan i dugotrajan uticaj na životne mogućnosti socijalnu vrednost ljudi.Stanovanje uz podršku Novog Zelanda se slaže, “osobe sa invaliditetom žele da imaju kontrolu nad svojim životima. Oni žele da imaju svoje izbore o tome gde i kako će živeti i kakva im podrška u tome treba,” rekao je Shmuel Bar-Even. “Njihova zajednica mora da se preorijentiše sa obeshrabrujuće prakse iz prošlosti ka stvarnom pripadništvu u zajednici i stvarnom izboru,” kaže on. Kad se radi o samostalnom životu u zajednici, osobi sa invaliditetom može trebati podrška prilikom spremanja hrane, kupovini ili ličnim potrebama. CCS Disability Action veruje da će povećanjem fondova osobe sa invaliditetom imati realniju sliku uključenosti u zajednicu i vremenom bolje doprinositi svojoj zajednici. 

SPORTSKI REZULTATI

Udruženje distrofičara srednjeg i severnobanatskog okruga Kikinda je bio organizator sportskih susreta osoba sa distrofijom, Kup Kikinda 2007. pod sloganom: “I u sportu o nama nikada bez nas“, koji je održan u Kikindi u subotu, 30.06.2007. Uz prisustvo predstavnika-takmičara iz svih organizacija distrofičara iz cele Vojvodine, na susretima su uzeli učešće i članovi Udruženja distrofičara Zapadnobačkog okruga Sombor. Takmičenje se odvijalo u više disciplina, ekipno i pojedinačno. Članovi UDZO su osvojili dve zlatne i jednu srebrnu medalju i pehar u sledećim disciplinama: 

– II ekipno mesto u šahu

– I ekipno mesto i zlatni pehar za vožnju elektromotornim kolicima-preciznost u upravljanju

– II mesto i srebrnu medalju u vožnji elektromotornim kolicima-preciznost u upravljanju, osvojio je Željko Martinović – bivši korisnik SPAS-a

I mesto i zlatnu medalju u vožnji elektromotornim kolicima-preciznost u upravljanju, osvojila je Julijana Čatalinac – korisnik SPAS-a

– I mesto i zlatnu medalju u bacanju pločica, osvojila je Julijana Čatalinac.  

Slobodan Milojković iz Jagodine se dugo bavi stonim tenisom. Kruna upornog rada i treniranja su bronzana medalja na Trofeju Beograda, krajem maja 2007. i četvrto mesto na turniru u Smederevu 09.06.2007.Slobodan je učestvovao i na Svetskom kupu u Novom Sadu, na kome je konstatovan napredak u njegovoj igri i u singlu i u dublu.Želimo mu još uspeha!

Šta oni mogu da urade?

Šta oni mogu da urade?

– John M. Williams

Ralph Waldo Emerson je govorio svojim studentima, „nemojte mi govoriti ono što znam, kažite mi ono što ne znam.“Savetujem poslodavce da se vode ovim pravilom prilikom razmišljanja da li da zaposle osobu sa invaliditetom.Beskrajno pitanje koje mi upućuju poslodavci je, „Šta zaposleni koji ima neki invaliditet može da radi?“ Odgovor je iako iz tri dela, veoma jednostavan.Prvo kažem da pročitaju biografije Džona Miltona (oštećenje vida), Aristotela (problem sa govorom), Ludviga van Betovena (oštećenje sluha), pevačice Šer (teškoće u učenju), umetnice Fride Kalo (polio), Stivena Hokinga (ALS) i Helen Keler (oštećenja vida i sluha)… ova lista lako moze da ide u nedogled.U svakom stoleću i svakoj generaciji radjaju se ili postaju osobe sa invaliditetom koje nadmašuju one koji to nisu. Oni se ne osećaju krivim što imaju sposobnost, samoodredjenost i disciplinu. Zamislite kako bi siromašan svet bio bez postignuća jednog Aristotela, Miltona, Linkolna, Helen Keler i drugih. Istorija se, rekao bih, više bavi njihovim uspesima, nego njihovim invalidnostima. Tako i treba, gledati na osobu, ne njenu/njegovu invalidnost, prilikom zapošljavanja. Drugo, zamislite da vas intervjuišu za posao, za koji znate da ste u stanju da ga radite. Osoba koja vas intervjuiše je osoba sa invaliditetom. Kako biste reagovali da vam se kaže, „Iako odgovarate ovom poslu, nećemo vas angažovati pošto niste osoba sa invaliditetom.“ Koje su vaše reakcije? Bes! Povredjenost! Gorčina! Vi ne želite da iskusite ovakvu situaciju, zašto onda stavljate druge u tu poziciju? Treći korak je otkriće beneficija Informativne Tehnologije za osote sa invaliditetom. Odeljak 508 Zakona o rehabilitaciji iz 1998. je pokretačka snaga u pravljenju hardvera i softvera koji su pristupačni osobama sa invaliditetom. Majkrosoftov VISTA  omogućava osobama sa invaliditetom da ga koriste. Hewlett Packard, Canon USA, Adobe, IBM, Nokia, Verizon i drugi proizvodjači prave pristupačne programe u svojim proizvodima. Ti proizvodi omogućavaju zaposlenima sa invaliditetom da budu produktivniji i efikasniji. Ti proizvodi ruše informativne zidove koji su kroz istoriju onemogućavali osobe sa invaliditetom da se radno angažuju. IT i Asistivne tehnologije izjednačavaju mogućnosti za zapošljavanjem osoba sa invaliditetom. Takve tehnologije omogućavaju osobama sa invaliditetom da postanu lekari, advokati, nastavnici, pisci, preduzetnici, kompjuterski stručnjaci, medicinski radnici, telefonski operateri, računovodje, inžinjeri. Da biste saznali više o proizvodima Asistivne tehnologije posetite njihov sajt www.atia.org.

——————————————————————————————-

John M. Williams piše o invalidskim pitanjima već 29 godina. On je osmislio frazu Asistivna tehnologija. Napisao je više od 1,500 članaka na različite teme u vezi sa invalidnošću I autor je dela „Asistivne Tehnologjie:širenje Univerzuma mogućnosti za osobe sa invaliditetom.“ Više na sajtu: Assistive Technology News  

Završen III Modul treninga

Treninzima je Jagodini (16-17. juna) i Smederevu (19-20- juna) je završena serija treninga III Modula u organizaciji Centra za samostalni život invalida Srbije.Ovim su treneri Centra uspešno završili i ovaj krug treninga u okviru SHARE SEE programa.

SHARE SEE treninzi

Treneri Centra za samostalni život invalida Srbije su uspešno održali tri treninga III Modula na temu “Zagovaranje u cilju uključivanja pitanja invalidnosti u lokalne politike”.

Treninzi su održani u Nišu, Predejanu i Beogradu i slike sa prva dva treninga dovoljno govore o radnoj atmosferi.


Niš


Predejane


Završen projekat sa mladima

Centar za samostalni život invalida Srbije je upravo okončao projekat Mladi aktivisti Centra, koji je imao za cilj okupljanje mladih sa invaliditetom kao potencijalnih nosioca aktivnosti Centra i njihovih matičnih organizacija osoba sa invaliditetom.
Završna aktivnost je bio seminar na Srebrnom jezeru 18/20. maja 2007.

Specijalni EUROBAROMETAR 263 “Diskriminacija u Evropskoj Uniji”

1.3 Invalidnost

Mišljenja o postojanju diskriminacije po osnovu invalidnosti variraju u značajnoj meri medju zemljama članicama. U proseku je mala razlika izmedju prethodnih EU15 zemalja članica i novih 10 država članica (53% i 52%). Medjutim, ne postoje značajne razlike u mišljenju medju zemljama koje su ispitane. Diskriminacija po osnovu invalidnosti izgleda da je najraširenija u Italiji (68%) i Francuskoj (66%) a najmanje u Danskoj (32%).

U dve zemlje potpisnice , skoro polovini ispitanika se čini da je diskriminacija po osnovu invalidnosti široko rasprostranjena.

Analiza socio-demografskih karakteristika ispitanika pokazuje da mišljenja o postojanju diskriminacije po osnovu invalidnosti varira u odnosu na pol i godine ispitanika. Ženama se mnogo više nego muškarcima čini da je diskriminacija široko rasprostranjena (56% naprema 49%). Starijim ljudima se čini da je diskriminacija rasprostranjena medju starijima od 55 godina – 48%, a 57% smaatra da se ona odnosi na one od 15-24 godine.

Konačno, iako su ljudi koji imaju prijatelje, saradnike ili emotivne veze sa osobama sa invaliditetom skloniji od drugih mišljenju da je diskriminacija po osnovu invalidnosti široko rasprostranjena (55% prema 50%), interesantno je videti koja mišljenja nisu toliko različita.

Isti fenomen se zapaža kod ispitanika koji pate od hroničnih psihičkih ili mentalnih problema: njihova mišljenja su ista kao kod onih koji ne pate od takvih zdravstvenih problema (oba 53%). U skladu sa opšteprihvaćenim javnim prihvatanjem problema koji prate osobe sa invaliditetom, studijom je utvrdjen jasan stav da u svim zemljama članicama mnogo više novca treba da se potroši na unapredjenje pristupačnosti (91%).

 

Više informacija o diskriminaciji po drugim osnovima možete pronaći na

www.ec.europa.eu/employment_social/eyeq

Seminar o samostalnom životu u Makedoniji

Trenerski tim Centra za samostalni život invalida Srbije, Svetislav Marjanović i Dimitrije Gligorijević,  će 15-16. maja 2007. u Skopju održati seminar o filozofiji samostalnog života, iskustvima projekta personalnih asistenata u Srbiji i službama podrške. Seminar je organizovan na inicijativu Studenata sa hendikepom i organizacije Polio + iz Makedonije i očekuje se izmedju 30 i 40 učesnika.Ovo je još jedan primer dobre medjusobne saradnje organizacija osoba sa invaliditetom zemalja u okruženju.

Nedelja podizanja svesti o ostecenjima sluha 7 – 13. maj

U Velikoj Britaniji je u toku Nedelja podizanja svesti o oštećenjima sluha i motete se uključiti tako što ćete svim svojim poznanicima i prijateljima ispričati o 7 jednostavnih koraka kako da se promeni svet.Postoji novi korak svakog dana u nedelji i cilj svakog je da podigne svest o problemita sa kojima se suočavaju ljudi oštećenog sluha I osobe sa tinitusom (stalno prisutna buka u ušima).Ovi koraci mogu da pomognu ljudima da nauče kako da komuniciraju bolje, kako da nauče I koriste gestovni govor, kako da zaštite svoj sluh – svaki korak zaista može da napravi razliku.

Ponedeljak
Ne VIČITE, samo govorite razgovetno
Odvojite vreme da sa osobom oštećenog sluha razgovarate na odgovarajuć način.

Utorak

Proverite svoj sluhPozovite 0845 600 5555 I za pet minuta proverite svoj sluh 

Sreda

Naučite gestovni govor
Lako je kao da se uči alfabet! 

Četvrtak

Gledajte svoj omiljeni TV program isključenog zvuka
Bez titla, šta propuštate?
 

Petak

Stišajte muziku za jedan stepen
Zaštite svoj sluh ne gubeći ništa od uživanja u muzici.
 

Subota

Potražite zvučne znake

Koliko su pristupačna javna mesta za osobe oštećenog sluha?

 Nedelja

Uključite se

Kampanja…pridružite se…volontirajte…donirajte…potrebni ste nam!

Proveravajte naš sajt – pronaći ćete više informacijama o ovim koracima svakog dana www.7simplesteps.org.uk

 

Medjunarodni dan porodice (15. maj)

Generalna skupština UN je 1993. proglasila 15. maj Medjunarodnim danom porodice (rezolucija 47/237), da bi 1994. godina bila Medjunarodna godina porodice kako bi se podigla svest o pitanjima porodice i unapredile mogućnosti država članica  da pitanja porodica obuhvate u svojim politikama.

 OVE GODINE UJEDINJENE NACIJE SU OVAJ DAN POSVETILE PORODICAMA OSOBA SA INVALIDITETOM
Tim eksperata će u utorak, 15. maja probleme porodica osoba sa invaliditetom izložiti u Ujedinjenim nacijama od 13,15 do 14,30 a tim čine Megan Kirshbaum, osnivač i Izvršni direktor Nacionalnog istraživačkog centra za roditelje sa invaliditetom “Through a Looking Glass”, Berkeley, Kalifornia; Sue Swenson, Izvršni direktor “ The Arc of the United Status”, Silver Spring, Merilend;. MiJoo Kim, Direktor Mreže za kulturu i umetnost žena sa invaliditetom, Seoul, Republika Koreja i predstavnik zemlje članice UN.