Kako mi se svet promenio Kako mi se svet promenio – dve priče u jednoj
Centar "Živeti uspravno" je lokalna nevladina organizacija osnovana 2002. godine sa sedištem u Novom Sadu. Ciljevi ove organizacije su: unapređenje kvaliteta života osoba sa invaliditetom kroz povećanje njihovog samopouzdanja, povećanje svesti šire javnosti i stvaranje pristupačnog okruženja za sve građane.
Tog leta 2009.godine dok smo se stidljivo pitali sta nam nosi budućnost, nismo krili veru i nadu da će nam nova iskustva doneti samo dobro, mada nismo znali šta to u stvari znači.
Ovako je izgledao početak naše priče iz različitih uglova:
Na jedna vrata zakucala su topla i nasmejana lica da me upoznaju sa novim Projektom Centra „Živeti uspravno“ – personalni asistent, koji je realizovan sa Centrom za samostalni život invalida Srbije iz Beograda. Ovaj pilot Projekat je prvi put organizovan u Novom Sadu. Mi smo imali sreću i čast da dobijemo šansu da postanemo deo ovog sjajnog tima. Tog poslepodneva nisam ni slutila kakve sve pozitivne novine će mi doneti ovaj Projekat. Po prvi put sam razmišljala kako bi mi život izgledao da nemam podršku i bezuslovnu pomoć porodice. A ovaj Projekat mi je ponudio mogućnost da krenem samostalno da krojim neke nove aktivnosti.
Druga vrata su se počela otvarati pronalaženjem oglasa za posao na sajtu INFOSTUD, to je bilo nešto sasvim drugačije od svega sa čim sam se do tada srela. Sve je teklo spontano, bez napetosti, po prvi put nisam osećala strah od novoga koji obično prožme čoveka kada se dešavaju velike promene u životu.
Prvi susret nam je bio u Centru „Živeti uspravno“, kasnije kada je sve ostalo iza nas složile smo se da je najsnažniji utisak ostavio pogled i osmesi. Nismo ni slutile da će nam ovaj Projekat otvoriti ovakav novi svet. Prolazimo kroz svakodneven situacije pomažući, u stvari jedna drugoj, a da često toga i nismo svesne. Učimo se da osluškujemo sebe i druge.
Moj prvi susret sa Personalnim asistentom značio je i otvaranje vrata novoj dimenziji samostalnosti. Iako sam oduvek imala oslonac, podršku i pomoć od strane moje porodice i najbližih, kroz ovaj Projekat sam počela upoznavati svet iz drugačijeg ugla. Samostalnost, da nešto činim na moj način, kada i kako to želim i mogućnost da pogrešim.
S druge strane, prvi susret sa svetom osoba sa invaliditetom u meni je pokrenuo lavinu osećanja ali ne sažaljenja, već divljenja. Ponela me ta nova energija vere, borbe i istrajnosti koja je izbijala iz najobičnijih dnevnih aktivnosti. Svaki novi susret me podstiče da radim na sebi i više cenim „male stvari“ u životu. Ustvari, radujem se!
Krenulo je vreme promena i otkriva ono dobro za šta nismo ni znali da postoji negde duboko u nama. Naša poruka je da otvorite vrata svoga srca i date šansu da Vam se život promeni. Ne gubite nadu jer jedan pogled i osmeh, zaista, mogu da promene sve!
Jelena Radović i Tamara Ristivojević
11.08.2009
