slajd 1 slajd 2 slajd 3 slajd 4 slajd 5 slajd 6 slajd 7 slajd 8
09.04.2014
Zajednickim snagama, zajedno za politicko i ekonomsko osnaživanje osoba sa invaliditetom - EIDHR
Jos jedna uspesna aktivnost u okviru projekta koji se odnosi na rad sa lokalnim Dalje...
07.04.2014
Zajednickim snagama, zajedno za politicko i ekonomsko osnaživanje osoba sa invaliditetom - EIDHR
U okviru projekta koji se odnosi na rad sa lokalnim samoupravama i organizacija Dalje...
04.04.2014
Zajednickim snagama, zajedno za politicko i ekonomsko osnaživanje osoba sa invaliditetom - EIDHR
U okviru projekta koji se odnosi na rad sa lokalnim samoupravam i organizacijam Dalje...
04.04.2014
"Šetnja srama 5. maja" – Sacuvajmo ovaj dan
Ove godine na Medjunarodni dan samostalnog života, 5. maj organizuje Dalje...
01.04.2014
Svetski dan autizma
UN o autizmu Dalje...

NEPRISTUPACNOST JE DISKRIMINACIJA!

Marš za pristupačnost (demonstracije) će biti održan po šesti put u subotu, 24. maja u Stokholmu, a drugi put u Askersundu i Geteborgu i po prvi put u Jenčepingu, Karlskogi, Ljusdalu, Malmeu i Norčepingu. Vreme održavanja: okupljanje 13.00h (1 pm), početak marša 14.00h (2 pm), i marš će trajati oko jedan sat.

1: Šta je pozadina marša?
Ideja za marš je nadjena u akciji zastupničke grupe osoba sa invaliditetom iz Amerike, ADAPT,  "Marš za oslobodjenje osoba sa invaliditetom" 2003, dogadjaj organizovan sa idejom da predlože donošenje zakonske regulative za osobe sa invaliditetom MiCASSA – a to znači preusmeravanje težišta sa programa obezbedjivanja servisa za ODI iz institucija u kućne uslove i lokalnu zajednicu. U poredjenju sa Švedskom u Americi postoji  antidiskriminatorno zakonodavstvo (ADA – Akt o Amerikancima sa invaliditetom).

2: Zašto je neophodan zakon koji nepristupačnost definiše kao diskriminaciju?
Teoretski se svi zalažu za društvo pristupačno za sve, ali postoji veliki jaz izmedju namera i realnosti. Mediji i javno mnjenje, kao i političari i drugi donosioci odluka, treba da budu svesni ozbiljnosti situacije u Švedskoj. Svako mora da bude u stanju da predje ulicu ili poseti neki web sajt, da pogleda film u bioskopu ili izadje u restoran sa suprugom, decom, roditeljima, prijateljima itd: ukratko svako mora da bude u stanju da živi život kako treba, bez obzira da li ima invaliditet ili ne.U Švedskoj već postoji stroga zakonodavna politika da se društvo učini pristupačnim ali je problem u tome što se zakoni ne poštuju. Neki zakoni su usvojeni pre više desetina godina, na primer Zakon o pristupačnom javnom transportu je donet 1979, ali se otada nije mnogo toga desilo. Zašto? Zakonodavstvo Švedske manjka u sankcijama. Ako javni prevoznik ne učini autobuse pristupačne za osobe u kolicima ili govorno-vizuelnim najavama, za osobe oštećenog vida ili sluha, on neće biti kažnjen. Jedini efekat je negativna slika u medijima i invalidskom pokretu. Prema zakonu u Švedskoj nepristupačnost nije kvalifikovana kao diskriminacija. A treba da bude! Antidiskriminatorni akt koji definiše nepristupačnost kao diskriminaciju povezaće nepristupačnost i na individualnom nivou. Pojedinci su ugroženi nepristupačnošću. Taj zakon bi bilo njihovo sredstvo borbe protiv kompanija, prodavnica, lokalne zajednice i svih drugih koji ne poštuju predvidjeni zakon.U nekoliko zemalja sveta, zakoni zabranjuju kompanijama, vlastima i “zajednicama” postojanje nepristupačnih objekata:

SAD – Akt o Amerikancima sa invaliditetom - ADA (1990)
Australija – Akt protiv diskriminacije OSI - DDA (1992)
Velika Britanija - Akt protiv diskriminacije OSI - DDA (1995)
Južna Afrika – Akt o promovisanju jednakosti i prevenciji diskriminacije -  PEPUDA ili Equality Act (2000)

U Švedskoj je u proceduri ispitivanje o primeni sličnih zakonskih akata. Od 1. jula 2003. postoji opšti švedski antidiskriminatorni akt koji štiti od diskriminacije po osnovu etničke pripadnosti, religije, seksualne orijentacije i - invalidnosti. I dalje nepristupačnost nije definisana kao osnova diskriminacije. Verujemo da to treba da bude slučaj.

3: Šta je Marš za pristupačnost?
"Marschen för tillgänglighet" na švedskom se prevodi kao Marš za pristupačnost. To je organizacija koja zastupa donošenje zakona koji nepristupačnost definiše kao diskriminaciju osoba sa invaliditetom. Iako Švedska priznaje potrebu postojanja personalnih asistenata za osobe sa invaliditetom, nepristupačnost ostaje ozbiljan problem u važećem švedskom društvu.

Svake godine organizujemo demonstraciju kao podršku svom cilju u glavnom gradu Švedske, Stokholmu. Demonstracije nose isto ime kao i organizacija. Prvi marp je održan 16. avgusta 2003. Oko 600 osoba je marširalo 5 km od centra grada do zgrade Parlamenta u Stokholmu.
Drugi marš je odran 21. avgusta 2004.
Treći marš je održan 10. avgusta 2005.
Ćetvrti marš je održan 20. maja 2006.
Peti marš je održan 2. juna 2007 u Stokholmuin a po prvi put u Geteburgu, Helsinborgu i Askersundu.

4: Ko nas podržava?
Podržava nas preko 120 organizacija i kompanija, predstavljajući tako preko 610 000 ljudi (Švedska ima 9 miliona stanovnika).
 

5: Kako da pomognete?
Kao pojedinac možete da potpišete našu peticiju (http://www.marschen.se/viewpage.php?page=124)ili ispričate o nama svojim prijateljima.

2008-04-08

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25