slajd 1 slajd 2 slajd 3 slajd 4 slajd 5 slajd 6 slajd 7 slajd 8
22.12.2014
Šta cini 12 stubova samostalnog života
Kako bi rašcistili šta samostalni život znaci u praksi, invalidski Dalje...
07.12.2014
Socijalni model invalidnosti
Šta je socijalni model i zašto je važan za osobe sa invaliditetom? Dalje...
18.11.2014
Skrivene granice
Ja sam Jenny i od 16 godine sam korisnica invalidskih kolica nakon skijaške nezg Dalje...
17.11.2014
Drago društvo, zašto razlicitost ne vidiš kao lepotu?
Cesto se osecam kao da sam toliko upletenu u životne tokove, Dalje...
28.10.2014
Mitovi i cinjenice o osobama sa invaliditetom
Svako se bori sa nekom vrstom stereotipa, pa tako ni osoba sa invaliditetom nisu Dalje...

CENTAR AKCIJE ZA RESTAURACIJU AKTA O AMERIKANCIMA SA INVALIDITETOM - ADA

Nakon godina slabljenja u sudskim procesima, pred Kongresom je odluka da se sačuva Akt o Amerikancima sa invaliditetom (Americans with Disabilities Act - ADA), zakonski akt o zaštiti gradjanskih prava koji je stupio na snagu 1990. Ovaj vitalni zakonski akt će ponovo utvrditi i pojasniti nameru Kongresa da bi se očuvala očekivanja koja je ADA svojevremeno promovisala. Preduzmite akciju sada kako bi se članovi Kongresa ohrabrili da potpišu i ponovo pokrenu zakonodavstvo koje je sačinjeno uz ogromnu podršku koalicije organizacija osoba sa invaliditetom.  

 Kontaktirajte Kongres

Klikom na ovaj lind kažite svojim članovima Kongresa da podrže restauraciju ADA akt.

Potpišite peticiju

Klikom na ovaj link pokažite svoju podršku odobravanju restauracije ADA akta. Mi ćemo proslediti peticije Kongresu i medijima.

Ispiričajte svoju priču

Klikom na ovaj link moći ćete da ispričate svoju priču o diskriminaciji po osnovu invalidnosti, kako vam je ADA pomogla ili kako se tekst ovog akta i dalje ne ispunjava. Podelićemo vaša svedočenja sa Kongresom i medijima.

Vozite se autobusom

Klikom na ovaj link pratićete Vožnju u sloboduo: očuvanje onog što je ADA obećala, našu jednogodišnju, širom zemlje sprovedenu vožnju u kojoj smo promovisali restauraciju Akta. Do sada smo prešli preko 20,000 milja, 40država i održali preko 60 različitih manifestacija.

POZADINA SVEGA:
Pre sedamnaest godina Kongres je odobrio Akt o Amerikancima sa invaliditetom  (Americans with Disabilities Act - ADA) uz ogromnu podršku svih. Medjutim, u nekoliko poslednjih godina, brojni sudski sporovi su značajno smanjili zaštitu koju su osobe sa invaliditetom imale, posebno u delu zapošljavanja.

Sudovi su brzo presudjivali u korist poslodavaca i kompanija a protiv osoba sa invaliditetom koje su u 97% slučajeva bile suočene sa diskriminacijom u zapošljavanju, čak i pre nego što su imali šansu da dokažu da se prema njima nije postupalo pošteno. 

Naravno, sudovi su izmislili čuvenu Kvaku 22, dozvoljavajući poslodavcima da kažu da osoba “ima strašan invaliditet” da bi obavljala neki posao ali “ne tako strašan” da bi bila zaštićena Aktom. Osobe sa epilepsijom, dijabetesom, HIV pozitivni, oboleli od raka, osobe sa gubitkom sluha ili mentalnim problemima, koji svoja stanja mogu da regulišu lekovima ili prostetičkim ili slušnim aparatima i sl. Smatraju se “previše funkcionalnim” da bi potpadale pod ADA zaštitu od diskriminacije u zapošljavanju.

Osobe ne mogu da se zaposle ili dobijaju otkaz, jer poslodavci greškom veruju da oni ne mogu da obavljaju posao ili ne žele osobe sa invaliditetom na radnom mestu, takodje ne mogu da traže zaštitu ovim Aktom.

Kao što je republikanskac Sten Hojer istakao kad je predstavljao restauraciju ADA Akta 26. jula 2007  “smisao Akta nije invalidnost nego prevencija pogrešne i bespravne diskriminacije.” Sudovi su potrošili silno vreme razmatrajući da li je neka osoba zaista “invalid” a zapravo se radilo o tome da li je ta osoba tretirana nepošteno i po osnovu nevažnih ličnih karakteristika (invalidnost). Sudovi ne treba da se bave nečijom ransom ili rodnom pripadnošću – oni treba da se bave time da li je neko po bilo kom tom osnovu bio predmet nezakonitog odnosa. Sada po Aktu, medjutim, pre nego što se u sudu čuje zahtev za sudjenje diskriminatornom delu, osoba prvo mora da dokaže kolika je njena “stvarna invalidnost”. To nije ono što je Kongres odobrio u originalnom Aktu. 

Republikanac Džim Sensenbrener kaže da „umesto da ADA zauzme svoje pravedno mesto medju ostalim zakona o gradjanskim pravima i  natera sudove da se fokusiraju na to da li se neka osoba suočila sa diskriminacijom po osnovu invalidnosti, sada se od pojedinaca traži da pokažu da li uopšte potpadaju pod zaštitu ovog Akta”. To je ono što je Kongres prvobitno nameravao – fokus na nepoštenu diskriminaciju protiv osoba sa bilo kojom vrstom invaliditeta. 

Kada je Kongres odobrio Akt, potpisom predsednika Džordža Buša starijeg, i kad je Generalni zastupnik Dik Tornburg objavio primenu Akta, namera je bila kristalno jasna – ADA je trebalo da se primeni na svakoga ko se suočio sa diskriminacijom po osnovu invalidnosti, ne samo osobe sa teškim invaliditetom. Kongres nije očekivao da se zakon i prethodni slučajevi ignorišu.   

ADA Čuvaru i Nacionalnom Savetu za prava osoba sa invaliditetom su se pridružili Nacionalni Centri za samostalni život osoba sa invaliditetom i brojne druge organizacije i zajednice za prava osoba sa invaliditetom radi urgiranja kod Kongresa da usvoji Restauraciju ADA Akta, uspostavljajući originalne namere Kongresa da osigura pravo na prosudjivanje po osnovu nekog činjenja, da uskladi Akt sa drugim zakonima o gradjanskim pravima i zahteva od sudova da pošteno interpretiraju zakon. 

2007-10-04

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26